Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

187

Да би нам објаснио тајну прометке вредности, „Маркс, дакле, зађе у испитивање квалитета који ja рад као творац вредности и по први пут установи лгоји рад, и зашто и како ствара вредност и да вредност није ништа друго .до шчврснути рад ове врсте“ (апстрактан људски рад Д. М.) (5). Прост или случајан облик вредности кључ je за разумевање новчаног облика те се Маркс задржава детаљно и на његовом релативном и еквивалентном облику. Ова два пола он посматра као моменте „који иду један с другим, један другог условљавају, али су зато и крајности које се искључују“. Истражујући садржину релативног облика вредности, облика чија се вредност изражава, Маркс не полази од квантитативно стране, како су то ■чинили грађански економисти (Бејли), и наглашава да „величине различитих ствари постају квантитативно упоредиве тек кад се сведу на исту једилицу. Само као изрази исте јединице оне су једноимене па стога и самерльиве величине (6). Тек после квалитативног одређивања пут води Маркса ла квантитативну страну проблема, јер робе нису само вредности већ и ' одређене величине вредности. Али се та величина може изразити само презло супротног пола простог облика, еквивалента, који je квалитативно једнак облику чију вредност изражава, те може својим ликом да покаже величину вредности друге робе, али никада сопствену. Овим je већ решена тајна новчаног облика. Маркс прати настанак ловца преко простог, развијеног и општег облика вредности уочавајући при томе не само квантитативне промене као последице развитка робне производив, већ и квалитативно, јер нови облик није ништа друго него квалитативно нов ступагь у еволуцији робне размене. Новац није дати облик који погодује размени, већ je резултат дугог историјског процеса, настао кроз читав низ Скокова уз манифестовазье супротности између употребне вредности и вредности, односно приватног и друштвеног карактера рада. Та супротност не мирује док не избије на површину свеопшти еквивалент робком свету. Но супротност, ипак, и даље остаје. Квантитет и квалитет делови су једнога у кретању, па будући да чине целину коју треба испитати, квантитативна и квалитативна анализа само су два начина јединственог сазнајног процеса. Једна условљава другу. То су два вида испитивања, две стране прилаза истом питању и Маркс их не схвата као независне и себи довољне јер су и чиньенице које испитује јединство двојности. Он открива промене облика кроз које пролазе појаве које испитује, али у томе кретању не открива само његов ток већ и узроке његове, суштинске промене и нове појаве у развитку. Његов цшь није да открије привидне сличности и разлике него да тај привид отклони, да проникне у стварност и покаже појаву ослобођену спољашње љуске. Он посматра обе стране и комбинује обе анализе. За Маркса je капитализам један од облика друштвене производње, етапа у развитку робне производње ко ja постаје владајућим обликом, али се не разликује од просте робне производње само квантитативно (тако што највећа количина производа прима облик робе) већ и квалитативно јер су

(5) Ф. Енгелс: Капитал, књ, 11. Београд, 1943, с. XXIV. (6) Капитал, књ. I, с. 10.