Анали Правног факултета у Београду

развију нове супротности и продубе старе, али да ce уједно појаве и снаге за њихово разрешење. „Ja приказујем крупну индустрију не само као мајку антагонизама него као родитељку материјалних и духовних услова за рушеше тих антагонизама, при чему je истина да то рушење не може да се спроведе на доброћудан начин” (18). Дијалектичку везу између квалитета и квантитета налазимо и у Марксово) анализи акумулације капитала. Квантитет прелази у квалитет: да би се повећао органски састав капитала потребно je одређено додавање капитала тако да повећана маса капитала мења техничку основицу капиталистичког. предузећа. Али ту je и обрнути процес, квалитет даје нови квантитет; повећавање органског састава капитала ствара могућност за нову акумулацију па самим тим за нове квантитативна и квалитативне промене. На тај начин су и узрок и последица једно другоме, нераздвојни су једно од ДРУгог, условљавају се и стварају могућности за нова кретања. Нагомилавагьем капитала у рукама појединих лица омогућен je прелазак од занатске на капиталистичку производњу у којој се стално део вишка вредности поново претвара у капитал што повећава органски састав капитала,, али напоредо са тим процесом сужава се круг власника капитала што добија свој израз у централизацији капитала. У Марксовој економској анализи примешена je, како смо видели, дијалектичка теорија развитка. Примењујући такав метод он открива законе кагоггалистичког друштва, и развитка друштва уопште, )ер га посматра као процес кретања. Он одбацује метафизички начин посматрања, једнострани приступ појавама. За њега су важне обе стране и он до у танчине испитује тај двојаки изглед ствари. Само таквим методом било je могуће открити сложене односе између људи који су прикривени односима између ствари.

Драгиша Н. Милићевић

ПОЛИТИКА КАЖЊАВАЊА УЧИНИЛИЦА НЕКИХ ПРИВРЕДНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА У 1960—1963 ГОДИНИ

(Чл. 314 а, 318 а и 322 КЗ)

Увод. Кад" се говори о политици кажњавања у нашој земљи неопходно je истаћи потребу постојања кривичних санкција и у прелазном периоду. Ако отклонимо наивна веровања да je у прелазном периоду криминалитет само „реликт превазиђеног поретка“, онда у прелазном периоду морамо констатовати да постоје класе и класна структура друштва а са њима и експлоатација ко) а се не гаси тако лако и брзо. Нема сумње, да се социјалистичко друштво мора борити да отклони ове остатке прошлости, али ово отклањање не може бити брзо, jep je то ствар процеса који се

(18) Капитал, књ. I, с. 671

193

ПРИЛОЗИ