Анали Правног факултета у Београду

прилози

195

Друга новела, која je ступила на снагу 8. августа 1962, пооштрила je главне санкције за низ дела привредног криминалитета и проширила могућност за изрицање конфискације имовине. Ова новела инкриминисала je и неке делатности које до тада нису биле унете у кривични законик. Може се рећи да je за ову новелу најважније што je она јасно показала став законодавца према актуелном привредном криминалитету и његовој друштвеној опасности. Међутим, иако су кривичне санкције биле пооштрене новелом КЗ, а и писмом ИК ЦК GKJ, било покренуто шире откривање и гоњење, као и заоштравање политике кажњавања учинилаца привредног криминалитета, ипак je било јасно да решење не треба очекивати само од тога. Кривичноправне мере нису основно средство борбе против негативних појава и екцеса у нашем друштву, и сигуран пут за њихово савлађивање лежи пре свега у ликвидацији ових појава кроз стално јачање радничког и друштвеног самоуправљања, побољшања одговарајуће контроле, као и општим напредовањем и развијањем социјалистичких односа. Када се овако поставе задаци, онда je неоспорно јасно да кривичноправне мере имају и могу имати само допунски карактер. Међутим, не треба падати у крајност, па значај ових мера потценити, јер у садашњој фази као што je већ речено, ове су мере неопходне и правйлно примењене могу дати веома значајне резултате на плану сузбијања друштвеноопасне делатности и учвршћивања и подизаньа социјалистичке свести наших грађана (4). Када се прати кретање изречених кривичних санкција у периоду 1960 —1963 и промене у њиховој структури, како за привредни криминалитет уопште тако и за поједина кривична дела, потребно je имати у виду да je упоређивање изречених кривичних санкција између појединих година отежано, с обзиром да се нови закон примењује само на дела извршена после његовог ступања на снагу, услед чега се и за време важења друге новеле на низ случајева морао применити ранији блажи закон. Због тога je примена друге новеле у 1962 била могућа само на малом броју случајева а и у 1963 била je још увек ограничена. Ипак je до извесне мере омогућено да се уочи дејство нових законских и друштвенополитичких мера на казнену политику судова у периоду који се посматра у овој анализи. Када je реч о пооштравању кривичних санкција, треба имати у виду и н>ену другу опасыост. Претераним пооштраваньем санкција може се оштетити хуманистички садржај и дух нашег Кривичног законика, који изражава пре свега наш друштвени став у односу на криминалитет, начин његовог сузбијања и отклањања, као и социјалну рехабилитацију. Свакако да се овај став не сме напуштати, као и да не треба дозволити пробијање овакве концепције под притиском повремене ситуације, већ je боље тражити решеше y већ изнетом појачаном друштвеном утицају и друштвеној контроли над оваквим појавама и њиховим носиоцима (5).

(4) Др. Б. Краус: Ибид. (5) Др. Ј, Хрнчевић: Уводна реч на саветовању о кривичној заштити слобода и права грађана, „Приручник“, 1962, бр. бс. 607.