Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

199

Када се погледају ове тешкоће са којима ce сусрећемо при анализи и објашњавању статистичких података о изреченим кривичноправним санкцијама у нашој земљи, види се да су овакве анализе неоспорио веома сложене и рад који тражи максимум савесности и обазривости при интерпретации статистичких података. I. • У овме поглављу изнећемо осврт на правоснажно изречене кривичноправне санкције учиниоцима кривичних дела из чл. 314-а, 318-а и 322 КЗ у 1960—1963 за свако од ових кривичних дела понаособ. а) Злоупотреби службеног положаја или овлашћења из користољубља (чл. 314-а КЗ). За основно кривично дело из чл. 314-а, ст. 1 КЗ у посматраном периоду изрицана je у преко 90% случајева казна затвора, што значи блажа од алтернативно предвиђених казни. Проценат условних осуда налазио се у значајном опадању кроз читав посматрани период, тако да je у 1963 износио 49%, док je у 1960 било 64% условно изречених казни. Када се поред тога узме у обзир да кретање главних санкција показује последњих година пораст релативног броја изречених казни строгог затвора, као и да се и мере безбедности налазе у већем порасту, и то нарочито забрана бавл»ења одређеним занимањем, онда се може. извести закључак да je политика кажњавања за ово кривично дело у последње две године пооштрена. Код овог кривичног дела постоје између република велике разлике у примени условних осуда (Словенија 85%, Србија 32%). Код квалификованог дела из чл. 314-а, ст. 2 КЗ запажа се константаи и веома значајан пораст удела казни строгог затвора, a смањење удела казни затвора. Наиме, однос између ових казни од 58%: 42% у корист казни затвора у 1961 заменен je односом 65,5% :34,5% у корист казне строгог затвора у 1963. Међутим, с обзиром да je за ово кривично дело прописана казна строгог затвора, то значи да je у 1963 у сваком трећем случају вршено ублажав ање изрицањем блаже врсте казне, што указује на још увек доста честу примену одредаба из чл. 42 и 43 КЗ. Запажа се такође и осетно опадане процента условних осуда (од 39% у 1960 на 15% у 1963), као и све шира примена мере безбедности забране бављена одређеним заниманем, која je y 1963 изречена при свакој трећој осуди. Наведени подаци нам очигледно указују на значајно заоштравање политике кажнавана за ово кривично дело. б) Превара у служби (чл. 318-а КЗ). У посматраном периоду судови су за основни облик овог кривичног дела изрицали у 93% случајева казну затвора, која je алтернативно прописана са строгим затвором. У последње две године 2/3 казни затвора изречено je у трајању до 6 месеци а 1/3 у дужем трајану. Број условних осуда je велик и износи око 60%. За квалификовано кривично дело преваре у служби (чл. 318-а ст. 2 КЗ) казна строгог затвора изречена je у 1962 само у 50% пресуђених случајева, док су на преосталу половину осуђених лица применена одредбе о ублажав ању казни и изречена казна затвора. Око 1/3 осуда биле су условие. У 1963 изрицане су за ово кривично дело оштрије казне, jep je број