Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

202

љују за блажу од алтернативно датих казни, Међутми, потребно je истаћи да казна строгог затвора изречена за ова кривична дела у 1963 показује пораст у односу на 1962. Условие осуде изречене за ова кривична дела у 1963 опадају у односу на 1962, тако да су за за кривично дело из чл. 314-а/1 изречене у 49Д2°/о, за 318-а/1 у 59,34% иза 322/1 у 42,75% случајева у 1963. Основна маса казне строгог затвора налази се код кривичног дела из чл. 314-а/1 КЗ у интервалу 2-3 године, а код кривичног дела из чл. 318-а/1 у интервалу до 2 године, као што je то и случај код кривичног дела из чл. 322/1 КЗ (прописани максимум ове казне за наведена кривична дела je 5 година). Основна маса казне затвора код свих наведених кривичних'дела налази се у интервалу од 3 до 6 месеци. У обе последнее године посматраног периода креће се око 40% казни затвора у овоме интервалу, што значи да се већина ових казни групише око предвиђеног минимума. Од споредних казни изрицана je новчана казна у веома малом броју (до 2,29%), што указује на недовољно комбиновање ових казни са главним казнама, иако су у питан, у кривична дела учињена из користољубља. Од мера безбедности истине се број изречених забрана бављења одређеним занимањем и постоји пораст броја изречених забрана бављења одређеним занимањем у 1963 у односу на 1962. Тако je за кривично дело из чл. 314-а/1 КЗ изречена ова забрана у 13,23%, из чл. 318-а/1 у 6,60%, а из чл. 322/1 КЗ у 13,42% случајева. Међутим може се и поред постојећег пораста поставит питаше да ли je и овај број задовољавајући. Анализа броја осуђених илица и изречених кривичноправних санкција за наведена кривична дела по републикама показује да je у 1963 казна строгог затвора изречена у највећем проценту у Босни и Херцеговини и Македонији, за кривично дело из чл. 314-а/1 и 322/1 КЗ. Међутим, казна затвора изречена je у највећем проценту (преко 90%) у Хрватској, Словении и Србији (9). Условие осуде изрицане су у овој години у највећем проценту у Хрватској и Словенији (приближно у 70 —80% случајева). Најнижи проценат условних осуда био je у Србији и Македонији (20 —36%), што указује да постоје знача јне раз лике у обиму изрицања условних осуда у републикама. б) Квалификована кривична дела из чл. 314-а/2, 318-а/2 и 322/2 КЗ. За ова кривична дела постоји пораст броја изречених казни строгог затвора у 1963 у односу на 1962 за 5—7%, тако да je за ова кривична дела у 1963 изрицана казна строгог затвора у 60—80% случајева, зависно од кривичног дела. Овај податак говори нам такође да су судови применом чл. 42 и 43 КЗ вршили промену врсте казне и тако ублажавали просечно сваку четврту осуду изрицањем казне затвора.

(9) Подади о броју осуда за кривично дело из чл. 318-а нису узети у обзир због .налог бро)а.