Анали Правног факултета у Београду

216

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

права. Њихова образложења, понекад изгледају невјероватна. „Од самог рођења никад нисам осјетила никакву љубав према том дјетету”, изјавила ]е ванбрачна мајка у предмету Р Поели je ванбрачних мајки највише несавјесних родитеља налазимо међу разведении брачним друговима. И овдје би скоро све разлоге лишења родитељског права могли сврстати у један општи, a тај je избјегавање обавезе издржавања. Овакав став родитеља у пракси постаје све чешћи, тако да с правом можемо тврдити да je постао проблем који доводи у питање егзистенцију великог броја дјеце из разведених бракова, која су повјерена на чување и васпитање једном од родитеља. Потпуно индолентан однос према родитељским обавезама види се из понашања родитеља након покретања поступка за лишење родитељског права. Наиме, наилазимо на свако одсуство противл>ења за изрицање ове санкције, шта више и неодазивање позиву суда. Треба нагласити да постоји разлика између очева и мајки, односно да су у извршењу својих обавеза према дјеци очеви много пасивнији. Наиме, од 10 захтјева за лишење родитељског права једног од разведених родительа у 7 случајева ради се о очевима. Можемо претпоставити сву тешкоћу ситуације у којој се налазе ова дјеца, потпуно препуштена бризи само једног родитеља, најчешће мајке, која у великом броју случајева није у стању да дјетету обезбједи оно најнужније. Интересантан je и помало необичан случај преудатих мајки, које су у нови брак ступиле углавном послије смрти првог мужа. V овим случајевима брига о дјеци рођеној у првом браку потпуно je препуштена трећим лицима, најчешће очевим сродницима, односно дједу и баби. Дјеца су по удаји мајке углавном остајала у очевој кући, било по жељи сродника, или мајке и њеног новог супруга. То још увијек не би било необично и тешко када би мајка након удаје показивала пажае, бригу и љубав према остављеној дјеци. Напротив, наилазимо на потпуно одсуство сваког интереса и бриге за овакву ДЈеДУ, без испуњавања основних родитељских дужности. V свим прегледаним списима ради се о мајци. Наишли смо и на такве случајеве да мајка ни по десет година не дође видјети дијете (спис Р-973/52). Посебно тешко падају изјаве појединих мајки које се на суду одричу своје дјеце, изјављују да их не воле и слично (Р-973/52). Скоро je невјероватно да тих изјава има, односно да су оне истините. Просто се намеће заюьучак да су оне резултат утицаја и пресије које врши други муж, и жеље жене да одржи нови брак. Стварно je огромна цијена којом ове мајке плаћају мир и хармонију у новом браку. Међутим сусрећемо и случајеве у којима преудате мајке нису ни у стварној могућности да доприносе за издржавање дјеце из првог брака. Саме без средстава, најчешће и без квалификација, са великим бројем дјеце и у другом браку, оне нису у стану да издржавају своју дјецу која се налазе, како смо већ навели најчешће код сродника. Да ли би овдје недавање алиментације био основ за лишене родитељског права? Сматрамо да не можемо казнити родитеља који без икакве кринице није у стању да издржава своје дијете. Осим тога ова санкција за овакве родителе не може имати никакво поправно дејство. И поред најбоље воље, уколико не постоји фактичка могућност, они неће бити у стану