Анали Правног факултета у Београду
уопште круга лица која се могу појављивати као наследници пољопривредног земљишта, убрзава, се и прелазак овог земљишта у својину државе. Ради постизања свих ових циљева, пољско право, полази од принципа да се и при наслеђивању пољопривредног землзишта примењују општа правила наследног права, предвиђа следећа посебна правила. 1. Ова посебна правила примењују се како на пољопривредна земљишта која обрађују појединци тако и на земљишне улоге у сељачкој радној задрузи и на окућницу и станиште када и они улазе у заоставштину, а с тим да се у погледу ових земљишних улога у сељачкој радио ј заједници (као и у погледу окућнице и станишта) предвиђа и посебни приоритетни ред наслеђивања за разлику од приоритетног реда наслеђивања полопривредног земљишта (чл. 1086. и 1087 Грађанског законика). 2. Крут лица ко ja, као законски наследници, могу наслеђивати пол>опривредно земљиште je ужи од круга законских наследника других добара, тј. ужи од круга законских наследника предвиђених по општим правилима наследног права. Тако се као законски наследници пољопривредног земљишта могу појавл>ивати само: деца (синови и кћери) и унуци оставиоца, тако да се даљи потомци оставиоца не могу појављивати као законски наследници пољопривредног земљишта (чл. 1060); брачни друг оставиоца; родитељи (отац и мајка) оставиоца; браћа и сестре оставиоца, али не и потомци браће и сестара (чл. 1062), тако да ако у конкретном с луча ј у ни једно од ових лица неће или не може да буде наследник, посебно зато што не би задовољавало ни допунски, квалификовани услов да може бити наследник пољопривредног земљишта, то земљиште наслеђује држава као законски наследник (чл. 1603). У вези са допунским, квалификованим условима да неко од наведених лица може да буде наследник пољопривредног земл>ишта (а који ће даље бити изложен) придвиђа се још један посебан случај законског наслеђивања овог земљишта од стране државе: ако би шпьопривредно земљиште, по основу закона, требало да наследе, разуме ce једино y оквиру једино могућих наследника, само лица која су у моменту отварања наслеђа трајно неспособна за рад, држава се сматра законским наследником земљишта којег су она имала да наследе. У том случају држава исплаћује тим лицима износ који одговара вредности њихових наследник делова пољопривредног земљишта, по одбитку дугова у вези са обрадом тога земљишта (чл. 1063). 3. Да би неко лице из наведеног суженог круга законских наследника могло, и то сукцесивно сходно правилима законског наследног реда, бити наследник и пољопривредног земьишта (пошто све то не утиче на систем и могућност наслеђивања свих осталих објеката и вредности заоставштине од стране ових или других лица ко ja су обухваћена општим правилима законског наслеђивања), потребно je да испугьава и један допунски, квалификациони услов. Тако; а) Деца (синови и кћери) оставиоца могу наслеђивати пољопривредно земљиште ако су (алтернативно) :
25
НАСЛЕЂИВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА ПО ПОЉСКОМ ПРАВУ