Анали Правног факултета у Београду

О ОСНОВИ РОБНЕ ПРОИЗВОДИТЕ У СОЦИЈАЛИЗМУ

345

настају и врло брзе промене у економској структури Совјетског Савеза тако да je учешће соДијалистичког сектора у врло кратком временском периоду постало доминантно по свим показатељима:

РЕЛАТИВНО УЧЕШЋЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ СЕКТОРА У ПРИБРЕДИ СССР

(Народное хозяйство СССР в 1956 году, Москва, 1957, с. 37)

Овде треба посебно истаћи да je за претварање социјалистичких производних односа у доминантни облик привређивања у Совјетском Савезу дужи период времена био потребан не само због опште заосталости привреде, специфичних услова социјалистичке револуције у СССР и фактора везаних за спољну интервенцију већ и отуда што je у привреди Совјетског Савеза пољопривреда све до 1930 била основна привредна делатност, тако да je тек колективизацијом 'пољопривреде приватни сектор могао бити потиснут у други план, о чему говори следећа табела:

СТРУКТУРА IХРИВРЕДЕ СССР ПО ОСНОВНИМ ДЕЛАТНОСТИМА (у процентима)

(Основы теории советского хозяйства, Ленинград, с. 140)

У другим социјалистичким земљама подруштвљавање производње текло je знатно брже jep je на основу брзог подруштвљавања индустрије, чије je учешће y друштвеној привреди било знатно веће него у Совјетском Савезу, у другим социјалистичким земљама друштвени сектор растао далеко брже него у СССР. Наиме, учешће социјалистичког сектора у индустрии појединих социјалистичких земаља износило je свега две-три- године после социјалистичке резолуције: у HP Бугарској 1948 91,7%, у HP Мађарској 1949 85,7°/о, HP Румунији 1950 92,4%, итд., док ce y Југославији до краја 1945, дакле свега неколико месеци после краја рата и завршетка содијалистичке револуције, у рукама државе налазило 82% индустрије. До краја 1948 у Југославији je практично ликвидирано приватно присвајање средстава за производњу у свим привредним гранама сем пољопривреде и занатства. Захваљујући значајнијем уделу индустријске производње у друштвеном произволу, социјалистички сектор je у другим социјалистичким земљама добио доминантно место у економској структури у краћем периоду

(у процентима) 1924 1928 1937 1950 1955 У националном дохотку 35,0 44,0 99,1 99,8 99,99 У укупном произведу индустрије 76,3 82,4 99,8 100,0 100,0 y укупном произволу ПОЉОпривреде (укључујући окућнице колхозника) 1,5 3,3 98,5 98,1 99,89 ■y промету трговинских предузећа на мало (укл.унујући друштвену исхрану) 47,3 76,4 100,0 100,0 100,0

1924/25 1926/27 1927/28 1929/30 Индустрии a 32,4 38,0 45,2 53,0 Пољопривреда 67,6 62,0 54,8 47,0 Укупно 100,0 100,0 100,0 100,0