Анали Правног факултета у Београду

362

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Промене у случају Француске и донекле Немачке настале су са пропашћу ньихових инвестиција у Русији у којој je дошло до победе социјалистичке револуције која je извукла једно велико тржиште из ланца међународних економских односа који су створени у империализму. Од тог тренутка више није било могуће спроводити свеопшту поделу света од стране „савеза капиталиста“ односно империјалистичких земаља. То раскидање ланца, поред великог политичког значаја, има и свој економски значај. У СССР почиње да се развија аутархијска привреда будући да се нашао у непријатељском окружењу империјалистичких земал>а које су примењивале низ мера у циљу његове економске и политичке изолације. Такав развој носио je у себи и последице за будућност које добијају свој израз кроз разбијање привредног монопола имепријалистичких земаља на подручјима неразвијених земаља после њиховог ослобођења од колонијализма. Упоредо са процесом развоја социјализма у свету, у техници производив долази до таквих технолошких промена ко je постелено, као што смо видели, руше поделу рада на основи: индустријске земље сировинска подручја. Тај момент je утицао и на кретање приватног капитала. Вредност приватних инвестиција у иностранству непосредно пре Првог светског рата била je равна вредности светске трговине. Године 1929 вредност светске трговине прелази за 50% вредност инвестиција (26).

Следећа табела показаће нам индекс годишњег кретања капитала за време и непосредно после кризе (27).

У периоду између 1930 —1934 обуставу плаћања својих иностраних обавеза објавио je велики број држава. У 1932 девизна примања која су дужничке земље остваривале у САД од свога извоза у ту земљу, смањила су се за 62% према 1929. Објавлшвање мораторијума било je неминовно (28). Поремећај који je настао y међународним економским односима са кризом од 1929 није могао бити отклоњен све до Другог светског рата. По завршетку Другог светског рата наступа значајна прекретница у том смислу што јавно финансирање преовлађује у односима између држава. Док je између два светска рата целокупни обим јавних инвестиција износио око 7 ООО миллиона долара (према 55 милијарди приватних инвестиција), само у току рата и непосредно после рата влада САД позајмила je владама савезничких држава 55 383 милиона долара у виду разних програма (29). Поред

(26) J. Становник; Структуралне промене, с. 29. (27) Н. д., с. 34.

(28) Н. д., с. 32. (29) Н. д., с. 35.

1925—1928 индекс 100 1929 74 1930 81 1931 39 1932 12 1933 11 1934 10