Анали Правног факултета у Београду

364

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

1960 —1962 20°/о. Што се тиче неразвијених земаља, Латинска Америка се појављује са највећим учешћем у увозу приватног капитала у односу на друга неразвијена подручја. У периоду 1951 —1959 у Латинску Америку инвестирано je 61% од укупне суме приватног капитала који je отишао у неразвијене земље а у периоду 1960 —1962 62%. Ово je разумљиво с обзиром да су САД највећи извозник приватног капитала а Латинска Америка je највише везана за САД. Притом, највећа сума капитала извезена je у најразвијеније земље Латинске Америке, Мексико, Бразил и Аргентину. Ово je значајна појава с обзиром на општу тенденцију да je приватни капитал углавном извожен у развијене земље у периоду 1951—1962. Наиме са порастом значаја трговине између развијених капиталистичких земаља као пратећа појава je и пораст капитала у истим оквирима. Као што се да запазити из наведених података, постоји огромна разлика између стагьа у кретању приватног капитала до Првог светског рата и после Другог светског рата. Видели смо да je уочи Првог светског рата од укупне суме приватних инвестиција у неразвијене земље било инвестирано 49% док после Другог светског рата у периоду 1951—1962 тај процент износи само 17%. С друге стране јавно финансирање много je значајнији облик финансираньа неразвијених земалаа. Тако je од укупних јавних инвестиција у периоду 1960—1962 отишло у неразвијене земље 80% а од тога у највећем проценту у Азију и Африку. У раздобљу 1960 —1962 вредност спољне трговине износила je: 1960 —• 265 500 милиона долара, 1961 273 800 милиона, 1962 290 200 милиона долара. Од тада на извоз развијених земаља отпада 1960 85 400 милиона долара, 1961 90 200 милиона и 1962 94 800 милиона долара (34). У томе су неразвијене земље учествовале просечно са 17,2% (35), што 6и износило у 1960 14 689 милиона долара, 1961 15 514 милиона долара и 1962 16 306 милиона долара. То укупно чини за те три године 46 509 милиона долара. Укупне инвестиције учшьене за те три године у неразвијене земље (приватни и јавни капитал из иностранства) износе 17 204 милиона долара, што значи да чине 35% од вредности извоза развијених земаља у неразвијене земље. Значи, и поред тога што иностране инвестиције покривају једну трећину извоза робе развијених земаља у неразвијене земље, платни дефицит неразвијених земаља непрекидно расте и према проценама стручњака Уједињених нација 1970 он he износити око 20 милијарди долара. Када ce притом узме у обзир да у овом финансирању приватни капитал учествује само са 17% онда je очигледно да се извозом приватног капитала данас не може ни изблиза постићи његова првобитна сврха да развија трговину између развијених и неразвијених земаља. Видели смо да je до тридесетих година обим светске трговине био увек раван обиму инвестиција капитала. Ако нашим прорачунима додамо и старе инвестиције, онда по оцени Јанеза Становника, вредност светске трговине прелази бар два пута вредност целокупне суме међународног финансирања у светским размерама (36).

(34) UN: Annuaire statistique 1953, pp. 450 —451.

(35) Просек израчунат приближно према публикациям GATT-a наведено j у прим. (32). (36) J. Становник: н. д., с. 29.