Анали Правног факултета у Београду

370

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Без обзира на политичку обојеност помоћи неразвијеним земљама, њен тренутнк значај у стратешко-политичким циљевима империјалистичког характера, остаје чињеница ко ja произилази из напред анализираног стања међународних економских односа да je помоћ неразвијеним земљама условлена економском нужношћу. To je тај квалитативни скок до кога je дошло у међународном финансирању неразвијених земаља. Од инвестиција приватног капитала који je имао за циљ експлоатацију неразвијених земаља до економске помоћи неразвијеним земљама у циљу одржавања балансираног развоја светске привреде без кога нема напретка ни за саме развијене земље. Данае се по нашем мишљењу међународни економски односи налазе на великој прекретници. Економска наука je давно закључила да je за хармоничан развој неопходна економска равнотежа партнера у којој je jeдино могућа најрентабилнија подела рада. Зато, ако данас имамо ситуацију да развијене земље представљају тврђаву наталоженог богатства и да према томе оне желе да то богатство сачувају за себе, даљи технолошки развој he захтевати све више широку поделу рада која he тако морати да уведе и неразвијене земље у светску економску равнотежу. То ће представљати револуционарни преокрет због тога што je такав развој потпуно стран капиталистички устројеним економским односима jep he они морати бити засновали на равноправности економских партнера.

Др.

Радослав Стојановић

RÉSUMÉ

Changements survenus dans le financement international des pays sous-dévelopés

La circulation internationale des capitaux qui prit au XIXe siècle une grande importance pour le développement des rapports économiques sur le plan international, assuma, avec le développement de l’impérialisme, un rôle extrêmement important dans l’évolution des rapports économiques entre les pays développés et les pays sous-développés. Ceci contribua à la monopolisation du marché des capitaux par la fondation des empires coloniaux de la part des pays à industrie développée. Les données montrent qui 49% de capitaux privés, investis à l’étranger, furent investis, jusqu’à la Première guerre mondiale, dans les territoires coloniaux du monde. Avec la Première guerre mondiale, le système de rapports dans lequel les investissement des capitaux développaient l’exportation des matières premières et se faisaient payer par le commerce international des matières premières, commence à se briser. Après la crise des années 1929 —1933, cé mécanisme cesse entièrement de fonctionner, car le développement de la technologie, ainsi qui les auttres facteurs, contribuent au développement de la production des matières premières dans les pays développés eux-mêmes, de sorte que le commerce des- matières premières décroît, ce qui destimule l'exportation des capitaux dans les pays sous-développés qui étaient jasqu’ alors les prin-