Анали Правног факултета у Београду

СОДИОЛОШКИ ВИДОВИ ДРУШТВЕНОГ САМОУПРАВЉАЊА

251

одиграва валики број процеса, а не само један једини или неколико њих. Уколико су скупине сложеније, тј. уколико су процеси у њима бројнији и сложенији, утолико je по правилу већи и ньихов друштвени значај. Али то ипак не значи да постоје само сложене скупине, одн. скупине с великим бројем процеса, и да само њима треба дати право самоуправљања. Напротив, као што je познато, постоји и врло велики број скупина с релативно малобројним процесима или и само с једним процесом. Сваки посебан прочее ствара једну одговарајућу скупину. Зато се поставља питагье да ли и у ове просте скупине треба уводити самоуправљање. Ово питање je посебно сложено зато што се у свакој сложвној скупили уствари налази веома велики број простијих скупина, састављених из једног или више процеса који се иначе врше у оквиру сложене скупине. Питање je, дакле, прецизно речено, да ли у оквиру сложених скупина треба давати право самоуправљања и простим скупинама, њиховим саставним деловима. Тако се питање одређивања самоуправљачких јединица повезује с питањем у које скупине треба увести самоуправљање. Изгледа да социолошко истраживање питања самоуправл>ачких скупина мора да доведе до знатног повећања њиховог броја. И то из простог, већ наведеног разлога што сваки поједини процес уствари ствара једну посебну скупину. Наравно, многе такве просте скупине не могу добити право самоуправљања, јер су једне веома краткотрајне и не стварају никакву чвршћу скупину, док су друге безначајне, јер су створене неким безначајним друштвеним процесом, a треће су индиферентне с гледишта развоја социјализма итд. Има и таквих које су тако састављене да не могу ефикасно вршити самоуправљање и кад би им се оно дало. Али je несумњиво да их такође има велики број у које самоуправљање траба увести, иако су оне саставни делови ширих скупина које већ уживају самоуправљање. Изгледа да се у нашој пракси у последње време схватило ово стање и зато се нагло повећава број самоуправљачких скупина. Овај процес je почео давањем самоуправљања низу мањих скупина у оквиру појединих привредних организации а (погонима, екипама итд.) и показао се врло позитивним. Он се сад особито продужава давањем самоуправљања низу скупина у оквиру државне управе и других јавних служби. Он несумњиво треба да се шири и дал>е. Изгледа да je особито велика могућност умножавања самоуправљачких скупина у оквиру територијалних самоуправљачких ј единица, а пре свега ошптина. Мислим да се вреди задржати мало на овом питању. Несумгьиво je да смо од увођења комуналног система 1955 доживели једно знатно враћање натраг на стагье пре овог увођења. Наиме, увођење овог система вршено je под народом приближавања власти народу, тј. веће њене демократизациие, иу ту еврху су скоро све надлежности некадањег среза пренете, током времена, на ошптине, као ј единице ближе народу. Међутим, истовремено с тим, вршено je и непрекидно проширивање општина, тако да су оне данас по правилу равне бившим срезовима, понекад су чак и веће, а припрема се њихово даље повећање. Срезови су се, пак, онде где су оста ли, огромно увећали. Резултат je негативан с гледишта