Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

409

А све то ]ош често увек као друштвени задатак чијем остварењу и право треба да допринесе. Место и положа] човека као радника и носиоца привредног процеса, посебно као произвођача, поставља нове захтеве у области права, посебно радног права. И то не само у погледу његовог личног, индивидуалног положа] а као јединке (хигијенско-техничке заштитне мере при раду, забрана одређених послова женама и омладини, годишњи одмори, минималне наднице, здравствено и, друго осигурање), него посебно у погледу положаја радника као основне „интересне трупе“ у привредном животу, ко] а тражи и остварује права која јој као такво] припадају у организации живота и рада радника на радном месту и ван радног места, у организации производное, па и у расподели и коришћењу резултата производње, дакле резултата постигнутих и остварених у првом реду и у највећој мери управо радом и залагањем радника. Отуда ново место и положа] синдиката, а такође и захтеви постављени и остваривани у погледу учешћа радника у расподели дохотка предузећа, у погледу чега свакако битан знача] има сам друштвено-економски поредак, т]. да ли ]е у питању поредак експлоататорског характера или поредак у коме радничка класа представља влада]ућу класу у односном друштву. Одговара]уће нове појаве и установе ]авља]у се и постоје и у скоро свим другим областима права. Па и у области савременог привредног (трговачког) права, при чему би се могло рећи управо у области привредног (трговачког) права, пошто оно сто]и у тесно] вези и трпи утица] свих знача]них промена до ко]их ]е дошло и до ко]их долази у савременом друштву. А те промене које утичу на садржину привредноправних (трговачколравних) по]мова, категори]а, решења, су и многобро]не и врло различите. Поменимо само неке од њих. Врста роба ко]е су предмет привредног промета су данас у многоме и по квалитету и по квантитету различите од оних ко]е су некада биле основни предмети привредног промета. Огромни инвестициони об]екти са врло сложении технолошким поступком искоришћавања намећу посебне правке односе између уговорача, тако да по]едини уговори представља]у нитаве кодексе праћене прилозима у облику научних и стручних елабората, а што, између осталог изазива, посебно продужена уговорна стања из ко]их проистичу специфични облици гаранци]а за успешан рад инсталираних погона односно уграђене опреме. Начини утврђивања квалитета и преузимања роба ко]е су предмет привредног промета данас су све савршени]и у циљу што бољег утврђивања и испуњења уговорних обавеза, при чему у све већо] мери учествују „трећа лица“ као посебне професионалне организаций створене за ову сврху. Количине добара ко]е су предмет и националист и међународног робног промета доби]а]у такве размере да саме оне нужно намећу нове односе између уговорача, при чему по]едини уговори нак условљавају сам привредни развитак земаља са претежно монокултурном привредом. На]зад, количина и врсност погонске енерги]е, посебно атомске енерги]е, ствара низ нових односа ко]е треба на нов и специфичан начин уређивати и регулисати, а зашто рани]е правке формуле нису више погодне.