Анали Правног факултета у Београду

411

ПРИЛОЗИ

којима ce тај привредни живот одвија. Служећи ce језиком економиста, то значи да ce мењају и на међународном и на унутрашњем плану макро-услови привредног живота и привредног промета, што свакако мора да изазове и одговарајуће макар и само фактичке утицаје на поједине уговорне односе у целини. У овом погледу поменимо само с једне стране привредне односе између привредно развијених и привредно неразвијених одн. недовољно развијених и у развоју земаља, а с друге стране планирање односно усмеравање привредног развитка у првом реду у националним а делом и у међународним размерама. Питање привредних односа између привредно развијених и привредно неразвијених односно недовољно развијених и у развоју земал>а постало je и постаје све више предмет интересовања и регулисања читаве међународне заједнице, jep се само тако може највише и најбоље обезбедити стварна помоћ уз пуно поштовање независности сваке поједине земл>е а привредни развитак неразвијених одн. недовол>но развијенх земаља усмерити у циљу њиховог што бржег и што рационалнијег развоја управо и у првом реду с обзиром на интересе и могућности тих земаља. Светска економска конференција {Женева, 1964) била je израз те потребе и један корак ка постизању овог цшьа. Она je јасно показала да je нужно за трајно или за одређено време мекьати извесне инструменте како међународне трговине тако и међународног финансирања одн. платног промета уопште. Пред савременим правом се у том правду поставља задатак да изучи и мзгради нове принципе који ће обезбеђивати стварну једнакост свих националних економија, при чему међународни фондови и међународне организације универзалног карактера треба да одиграју значајну улогу, посебно у вези кредитирања и инвестиционог улагања земаља у развоју. V извршењу тога задатка и право треба да одигра значајну улогу. Та улога није ни лака ни брза, али je она нужна и свако одлагање прети да изазове последице ко je могу водити појави разних облика (често и врло перфидног карактера) неоколониализма, а тиме и угрожавати независност појединих земаља, што у крајњој линији значи угрожавати и мир у свету. Извршење тог задатка од стране права постаје посебно битно и значајно и због тога што заинтересовани кругови приватног крупног капитала већ предузимају мере и покушавају да сами изграде, а то значи да наметну ньихова схватања и њихова правка правила о пласману капитала, инвестиции ама и дазагьу кредита земљама одн. појединим привредним субјектима у неразвијеним одн. недовољно развијеним и у развоју земл>ама. Појава планираша одн. усмеравања привредног развитка у првом реду у националним а делом и у међународним размерама представља данас свакако једну од чињеница која речено то отворено или не у знатној мери утиче на систем привреде већине земаља. При томе je систем одн. правки ефекат планирања врло различит, али један минимум утицаја увек постоји, и то често само посредно. Све je то од значаја за савремено право и томе треба дати одговарајући правки значај. Покушали смо да укажемо на неке околности и узроке који изазивају и нужно намећу појаву новина нових установа или само нових решена