Анали Правног факултета у Београду

О СУДОВИМА ЧАСТИ ЛРИВРБДНИХ КОМОРА

289

мица (неистинито представљање домаће привредне организације пред иностранен фирном као ј единог овлашћеног извозника одређене робе, наговаракье службеника конкурентске привредне организације да раскине радни однос); одбијање сарадње са домаћом привредном организациям (коришћење услуга иностраног предузећа иако постоји могућност коришћења услуга истог квалитета и под једнаким условима од домаћег предузећа, одбијање међусобне размене информација о страной тржишту кад то не яде на штету здраве утакмице); обављање спољнотрговинских послова за ко je привредна организација није уписана у регистар; поступци који су могли бити од штете по друштвене интересе а подобии су да привредној организации прибаве преимућство у односу на друге домаће привредне организације које послују у складу са тим интересима: слање у иностранство већег броја службеника него што.је потребно и трошење девиза на економски неоправдана путовања; закључивање уговора под условима знатно неповољнијим од оних који у том периоду владају на одређеном иностраном тржишту; зарачунавање иностраним комитентима за извршене услуге мањих износа од оних које je по прописима требало зарачунати; стављање понуде иностраном предузећу под условима повољнијим од оних за које понуђач зна да je већ постигла друга привредна организација; саопштавање иностраном купцу договора о ценама постигнутим између домаћих привредних организација-извозника, који je договор интерног карактера и према иностраним купцима представља пословну тајну, чиме се омогућује иностраном купцу да утиче на цене и да у том погледу поставлю посебне услове приликом закључивања уговора са осталим извозницима; ступање у непосредни контакт са иностраном фирмом и тражење њене понуде и профактуре мимо предузећа овлашћеног за преговоре са одређеном иностраном земљом; понуда учињена страној фирми за заюьучетье уговора под условима мање поволшим од оних који су прихваћени у обавезном закључку коморе; пропуст спољнотрговинског предузећа које као комисионар извози робу за рачун једне домаће фирме да претходно прикупи информације о бонитету иностране фирме и банке код које je обезбеђена исилата, после чега и банка и страни купац падну под стечај а домаћа привредна организации а комитент претрпи штету наплативши само део уговорене цене. У пракси Суда части при Привредној ко мори Србије грубо кршење уговорних обавеза представлю најчешћи случај повреде добрих пословних обичаја. Затим ту долази нелојална утакмица (изношење у штампи нетачних тврђења да конкурентска фабрика обуће не уважава оправдане рекламације својих купаца, рекламирање окривлюног предузећа путем штампе као јединог добитника златне медалю за своје произволе иако су златну медаљу добила још три домаћа предузећа); обмањивање потрошача и нетачно обележавање робе у промету (стављање у промет „наполитанки“ у оригиналном пакованьу без контролног листића и у количини ко ja не одговара декларации на омоту, ставлюнье у промет кесица пржене кафе са ознаком „чиста кафа“ иако садрже 10°/о пржене ражи, стављање у промет алкохолних пића са мањим процентом алкохола од оног који je означен на бмоту флаше,