Анали Правног факултета у Београду

296

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

при суду части може захтевати настављање поступка. Грађанин који je на пример, подигао тужбу зато што окривљени није хтео да уважи ньегову оправдану рекламацију, може сматрати да je његов интерес задовољен тиме што je рекламација уважена у току поступка и повући тужбу, али то не значи да je задовољен интерес заштите пословног морала. Ако рецимо имамо пред собом грађанина који je рекламирао мане на ствари па je од стране продавца био дуго завараван обећањима да ће мане бити отклоњене односно ствар замењена, па мана буде отклоњена тек пошто je поступак пред судом части у току, услед чега грађанин повуче тужбу, онда очигледно постоји потреба да се у интересу заштите пословног морала, у интересу спречавања сличних повреда добрих пословних обичаја, против оваквог члана коморе изрекне одговарајућа мера. Није у складу са пословним моралом обећавати купцу да ће мана бити отклоњена у очекивању да овај дигне руке од рекламације, па отклонити ману и извршити уговор онако како гласи тек пошто се буде тужен пред судом части. Успешно обављаше функције тужиоца при суду части претпоставља његову добру обавештеност о постојању повреда добрих пословних обичаја. Отуда je Основним законом о регулисању пословних односа на тржиштупрописано да „судови, други државни органи и установе, коморе, привредне организације и њихова пословна удружења, савети потрошача, стамбене заједнице и други државни органи и организације, који сазнају за коју од радњи која представља тежу повреду добрих пословних обичаја, могу о томе обавестити суд части ради покретања поступка“ ■ (чл. 28). А привредни суд који je донео пресуду којом je привредна организадија осуђена за привредни преступ шпекулације у промету робе или за привредни преступ нелојалне утакмице, дужан je ту пресуду доставит надлежној комори ради предузимагьа мера. 13. Поред тужиоца при суду части, тужбу за покретање поступка може поднети и непосредно заинтересовано нравно одн. физичко лице. У пракси, узимајући у обзир број стварно постојећих повреда, тужбу чешћеподносе грађани против привредних организација чланова коморе него једне привредне организације против других. У овом погледу многе привредне организације воде политику незамерања, било из бојазни да се и саме не нађу на оптуженичкој клупи ако се подношењем тужбе замере другој привредној организации, било из жеље да се не кваре односи са пословним пријатељима и партнерима. Отуда би, чини нам се, било опортуно проширити активну легитимацију појединих субјеката, првенствено грађана, и допустити им да подигну тужбу и кад нису непосредно заинтересовани. Подизање овакве actio popularis могло би бити условлено неподизавьем у одређеном року тужбе од стране тужиоца при суду части који je обавештен о повреди, односно од стране непосредно заинтересованог субјекта. Уопште, остварење ове идеје могло би бити извршено уз ове или оне модалитете, али то je овде споредно. Знача јно je то да би озаква популарна тужба, уз већу афирмацију судова части, на свој начин допринела отклањању разних негативних појава у нашој привреди, које се делимично имају приписати и толератнтност самих привредних организација и њиховој политици незамерања .