Анали Правног факултета у Београду

298

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

mique et devant le jury d’honneur une mesure pour l’infraction des bons usages dans les affaires. La procédure entamé pour un motif n’exclut pas la procédure pour un autre motif. Pourtant, il y a toute une série d’infractions aux bons usages qui ne représentent pas les délits économiques. L’infraction aux bons usages dans les affaires peut également causer un dommage, mais ce n’est pas nécessaire pour la notion de l’infraction aux bons usages dans les affaires. Il suffit qu’un intérêt, légitime de quelqu’un soit violé. Dans l’article on donne un riche aperçu de la pratique judiciaire relative à la notion des bons usages dans les affaires.

КРИВИЧНА ДЕЛА ПОХАРЕ И УТАЈЕ ЗА ВРЕМЕ ПРВЕ ВЛАДЕ КНЕЗА МИЛОША

Историјски извори Карађорђеве Србије сведоче да су похара и крађа упоредо са хајдучијом били најбројнији од свих деликата (1) a такође показује и какве су казне изрицане за њихове учиниоце. Друштвени корени појаве и пораста криминала а нарочито похара и крађе готово су идентични за време Карађорђа и Милоша. Услови рата и општанародног покрета за ослобођење изазивају класно диференциранье много јаче него пре Устанка. Заузимање политичке власти од стране старешина, који су сада спојили свој углед трговаца и газда са влашћу и стекли нове могућности за проширенье трговина (за коју Турци феудалци нису били заинтересовани), за повећање својих поседа захватањем турских имања и њиховог обрађивања путем кулука, итд. Овакви друштвени преображаји и потреси изазивају не само класна већ и територијална померања, нарочито у граничним областима, затим промене у начину живота у рату или миру, у схватану морала, итд . Карађорђе, старешине и њихови органи, перед извршавања осталих задатака у У станку, успешно су гонили и кажнавали преступнике за почињена кривична дела против имовине. Они су у пуном смислу заменили турске органе а добрим делом и вансудско, међусобно гоњење и налшривање странака односно учиниоца кривичног дела и тужиоца, нарочито у погледу тежих кривичних дела. Али, и поред оваквих резултата, о којима говоре најважнији извори (Деловодни протокол Карађорђа Петровића и његов закон, Протокол шабачког магистрата, закон проте Матије), сломом државе Првог устанка, успостављањем турске власти, итд., створени су изванредно повољни услови за поновни пораст и разбуктавање криминала. Победой Другог устанка кнез Милош и гьегови сарадници морали су, као и њихови претходници, да предузимају сличне мере (постављање судова, издавање упутстава и сл.) у гоњењу како хајдучије тако и обичног криминала ради нормализована прилика, што у првом реду значи обезбеђивање личне и имовинске сигурности.

(1) Д. Папазоглу: Крпвично право и провосуђе у Србији (1804 —1913), 1954, с. 123 и 125. /