Анали Правног факултета у Београду

ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЉИВЕ, ЊИХОВО ИДЕНТИФИКОВАЬЬЕ И МЕРЕЊЕ

167

грешке често настају услед неодговарајућих упоређнвања. По. ређење je сушхина рада у статистици и оно подразумева поређење само нзмеВу кореспондентних величина, а ово се недовољно респектује. Већина поменутих извора грешака припада онима које се дугују непогодности инструмената и мера коришћених у статистичком раду. Осим ових наилази се врло често на грешке схваћене у чисто техничком смислу као грешке проузроковане применом погрешних мера и као грешке рачунске природе, a није реткост да се у поступку са овим методом крију и грешке чији je извор најлепше описан познатом Маколејевом изреком: ~Бројеви су у стању да докажу оно што хоће онај којн уме с њима да се поигра”. Учешће свих ових грешака у статистичком раду мерења друштвених ројава je значајно, а веома су озбиљне последице које оне изазивају. Примена статистичког метода и коришћење његових резултата садржи у себи и опасности које су изражене кроз бројне примере деформација и злоупотреба изазваних погрешним, неадекватним тумачењем статистичких резултата. Најчешћи узроци ових грешака су; непознавање својстава и ограничења појединих статистичких мера, а посебно непознавање претпоставки на којгша су настале. Овај вид грешака није везан само за сложеннје аналитичке показателе и концепте као што су: стандардна одступања, критични однос за тест статистичке значајности, коефицијенх корелације, већ и за сасвим једноставне концепте из области статистичке дескрипције помоћу просека, пропорција, индекса и других.

Указивање на могућности и ограничења у примени статистичког метода на истраживање друштвених појава, дато овим текстом, само je сажет део анализе ових питања. Недостају многи аспекти детаљнијег описа, с једне стране, потреба за статистичким методом и с друге, ограничена које он у својој примени познаје. Садржај и обим у коме je дат опис ових карактеристика довољан je да покаже: да je статистички метод у упознаватьу и мерењу друштвених појава постао неопходност. Разлог за ово треба тражити у чшьеници да он може да пружи инструменте анализе друштвених појава који остављају за собом многе познате поступке класичног начина анализе; да статистички метод представља комплекс метода чија примеиа није лишена ризика; да осигурање против тих ризика претпоставл>а добро позиавање onora што статистички метод може да пружи у изучаваиу друштвених појава и онога што он не може да да; —и, најзад, да укаже на значај који за произвођача статистичке мере има избегавање грешака, као и значај који за потрошача статистич-