Анали Правног факултета у Београду

62

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цијалисхичке изградње намећу. Стога je наша намера да ce у оквиру овог рада осврнемо само на један комплекс и изнесемо своје мишљење о тим проблемима. Привредна и друштвена реформа, чији су процеси спровођења у току, намеће као императив повећање производности рада, економичније пословање, укључење у међународну по делу рада. То су, међутим, циљеви, захтеви, но чини нам се да већ настају дилеме око тога како и којим методима то постићи. Али дилеме ће остати дилеме, ако се не будемо чврсто и одлучно определили за једно решење и доследно га спроводили у пракси. Иако многи проблеми и тешкоће имају своје корене у нерешеним принципијелним питањима социјалистичке економске теорије и практичне изградње социјализма уопште, наша сопствена сазнања и искуства, искуства других земаља, живот са својом гвозденом логиком, намећу адекватнија решена и захтевају упорно залагане за њихово доследно спровоВење у пракси, ако би се остварила бит, срж, суштина пргшредне и друштвене реформе. Аилеме постоје у нас и у погледу решавања проблема врло неповољне квалификадионе структуре. Ми смо у домену стручног оспособљавања и усавршавања заузели начелне ставове (а тиме и у погледу измене веома неповољне квалификадионе структуре), меВутим, у пракси се ти начелни ставови не реализују у мери у којој би то данас реално бито могуће. Дилеме, дакле, ствара процес спровоВења поменутих нанесших ставова, и, рекло би се, постојање отпора да се јасни и принцшшјелни ставови спроведу у пракси. За бржи, складнији развитак привреде и њену модернизавдтју, увоБење нове технике, неопходна je и измена квалификадионе структуре запосленог становништва. Поставља се, меВутим, питање како ту структуру изменити. Ми смо у том погледу данас у ирисуству једне дубоке протнвуречности: привредним и другим делатностима потребил су стручтьаци одговарајућих нивоа и профила и њихов адекватни размештај уз максимално искоришћавање. Школски систем омогућује да се такви стручнаци школују, док на другој страни постоји затвореност радних организација за кадрове који се редовним путем кроз образовну мрежу осиособљавају, за чије школовање заједница одваја знатна средства. Овим се не жели рећи да се у овом, као и у низу других питана не расправља и не дискутује на многобројшш форумима и нивоима самоуправним, државним, политпчким, стручним, професионаЈШим итд. МеВутим, по нашем митљењу, многобројни закључци, анализе, елаборати и сл. представљају само увид у стање, констатовање чињеница, размену мишљења, а не и стварни покушај да се статье у тој области радикално измени. Y недостатку чвршће, одреБеније и перспективније кадровске политике срачунате на дужи рок, политике коју би друштво морало јасније и одговорније да формулшие, радне органпзације практично имају неогранпчену слободу у воВењу своје кадровске политике. Y име потпуне самосталности радних организацпја, самоуправљање се као основни производни однос на известан начин апсолутизује и фети-