Анали Правног факултета у Београду

C AMO УПРАВ ЉАЊЕ И КВАЛИФИКАЦИОНА СТРУКТУРА ЗАПОСЛЕНИХ

69

себно истичемо, jep je познато да посебни услови које, по правилу садрже конкурси за слободна радна места најчешће представл-ају објективну препреку за попунаване тих места одговарајућим стручњацима и најбољи начин да се одржн статус кво, односно да се места, по правилу, попуњавају унапред одређеним лицима. Аа би се конкурси у потребној мери објективизовали, по нашем мишљењу неопходно je донети једнообразне законске пропнсе који би обавезивали све радне организације да уведу институцију тзв. праксе или приправничког стажа. Задржи ли се и убудуће досадашње стање, питање je где и како ће се та пракса и радио искуство, који су готово у свим конкурсима неопходан услов, стицати? Y склону ових пихања дотаћи ћемо се и веома крупнот проблема квалнфикационе структуре и образовног система. Y недостатку одреЬеније, чвршће и стабилније политике у области образована и неног усклаЬивана са реалним потребама друштва, и у овој области постоје многобројни нерешени и отворенн проблеми, чија сложеност многоструко превазилази оквир и обим овог рада. Не симплификујући проблем и не прејудицирајући одређена решена, сматрамо да треба радикално прићи разрешавану тих противуречностн. Сматрамо да су проблеми добро познати, чине се напори да се найу одговарајућа решена, међутим, по нашем мишљењу, без много успеха. Многобројне расправе, анализе, студијски пројекти, пројекцнје развоја школства свих ступнева нису до сада дали очекиване резултате. Најбољи пример за то јесте реформа извршена на универзитетима пре неколико година, чији je резултат био увођене тзв. тростепене наставе, која je у последне време напуштена. Образовне установе и друштво, а посебно привреда нису нашле заједнички језик, што има за последицу да су школе оспособиле велики број стручнака са првим степеном, од којих je малы, скоро безначајан проценат нашао место у радним организацијама. Школе другог стушьа, посебно гимназије, у перманентној су реформи и реорганизации, тако да вероватно ниједна генерација не завршава школоване по наставном плану и програму и статуту по којима je школоване започела. Нама се чини да у нас постоји празан простор измеЁу образовног система с једне, и потреба привреде и осталих служби за одговарајућим кадровима с друге стране. Ми смо свакако против административно и централизовано расподеле кадрова. Међутим, поставља се питање да ли уопште постоји и докле досеже друштвено усмераване и усклађиване у овој области. Jep, како, на пример, објаснити чиненццу да велики број свршених ученика средних стручних школа, а нарочито средних економских, не може да нађе запослене у својој струци. Да ли je у питану затвореност радних организација и страх од стручних кадрова, или неконтролисано и од друштва не усмеравано школоване одговарајућих кадрова у правцу реалних потреба друштва у текућем и у наредном догледном периоду?