Анали Правног факултета у Београду

ством и сносе одговорност, али централним органима су шефови генерални днректори појединих централних органа и они су стварни шефови, тако да; „министар нема према генералним директорима положа] хијерархијског старейшие; ou им не доже нйшта наредити што би их правую обавезивало, ни заменили њихову одлуку сводом; директори су потпуно независнн у својој надлежности, која им je одређена законом: било да тумаче законске текстове или доносе акте по слободној оцени, одлука je њихова” ( 6 ). Министри стварно руководе министарством, али министарства нису велика по броју службеника. Највише имају до сто службеника укључујући ту и помоћно особље. Истине се да министри не управљају већ планирају. Припремају нацрте закона н предлажу буџет. Распоре Вују фондове и одређују љихову намену. Министри могу издавати нормативне акте кад су овлашћени од Парламента ( 7 ). Ваља уочити да je y Шведској омбудсман само један од заштитника законитости и да грађани им ај у право на жалбу против аката нижнх органа, која се подноси вншем органу. Порёд'тога, грађани,имају право да коначне упрявне акте побијају. пред Државннм саветом (Regeringsrätten). То je, у схвари, &рховщхуправгlи суд ( 8 ). Начелно редовни судови не решаsäjy о законитости рада управе, већ само у законом изричито прописаним случајевима. О управним стварима начелно решавају Министарскн савет и Врховни управни суд (*). По „систему .-снумррације -предмет спора против аката управе могу бихи само они акти против којих je законом изричито прописано да се може водити спор пред судом. У оним случатевима у којима није допуштена тужба суду странка се може у последнем- степену жалити Министарском савету ( 10 ). Поводом тужби Аржавни савет начелно решава и о законитости и целисходносты управног акта, али ако су тужбе поднете Одлуке' бпштинских'децентрализованих органа, суд може одлучивати само о законитости како би се заштитила локална самоуправа ( п ). Државни савет може по тужби управни акт поништити, преиначити или заменити другим актом С l2 ). Вал>а запазити да у Шведској обезбеђетву законитости доприноси и кривична одговорност службеника и њихова одговорност за штету. Ова je одговорност већа него и у једној другој земљи. Одговарају и судије и највиши службенгщи. Чак je по Кривнчном законику за високе службенпке ова одговорност пооштрена ( 1Я ). Овај систем одговорности сликовито ce приказује кад се истиче: „Y Шведској сви службеници морају бити учтиви и услужни. Ако то нису, они греше и могу бити због тога предани суду. Стварно, било je много таквих гоњена у току XIX века и убеђен сам да je то непобитно допринело да се обезбедн углавном коректно понашање

(•) J. Rivero, op. cit., cxp. 129.

"7 ' • (") W. Gellhorn, наведен у примедби под *), op. eit., стр. 196.

(8) J. Rivero, op. cit., стр. 132.

( fl ) A. Bexelius, op. cit., стр. 23.

(ю) J. Rivero, op, cit., стр. 133.

(il) J. Rivero, ор. cil., стр. 133.

(12) J. Rivero, op. cit., стр. 134.

( 13 ) A. Bexelius, op. eit-, стр. 23 и при.мдба под 1.

231

ОМБУДСМАН КАО ЗАШТИТНИК ЗАКОНИТОСТИ И ПРАВА ГРАБАНА