Анали Правног факултета у Београду

260

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чајеве, који су у теорији и пракси тога доба представляли типичие случајеве у којима ce примењује actio de i. r. v. ( с9 ). 2. Неке од одредаба о верзионом захтеву у Cod. Theresianusu већ су у пројекту Мартини постале непотребне. У овом пројекту изостављена je забрана да жена јемчи за дугове свога мужа, а за повраћај онога што je дато на основу уговора са малолетницима и са заступником без пуномоћја предвиђене су кондикције; тиме су чл. 35, 39 и 40 Cod. Ther. посгали непотребни, а од онога што се у том кодексу имало у виду при формулисању верзионог захтева, остало je врло мало ( то ). Самим тим, огапти пропис о обавези насталој из користовагьа туђом стварн, који je у пројекту Мартини такође широко формулисан, добио je овде и одговарајући значај. Он je уврштен у квазиконтракте, којима je посвећен део 12. трећег поглавља, и то на прво место. После два уводна члана, у чл. 3 се каже; „Уогаите je свако обавезан да оно што je други, без камере да му учини поклон, употребио у гьегову корнет, овоме надокнади” ( 70 а). Овоме следе прописи о negotiorum gestio (чл. 4—10), о lex Rodhia de iactu (чл. 11—18), затим поједнне кондикднје (чл. 19—26) и најзад о обавези накнаде корисних издатака, учшьених за другога (чл. 27—31). Из садржине овог поглавља очигледно je да у чл. 3 више није реч само о сентенцији преузетој из правке литературе, као што би се у крајњој линији Morao оценити одговарајући пропис у Cod. Theresianusu, већ стварно о о шито ј тужби из обогаћења без основа ( 71 ). 3. За разлику од Мартшшја, аутор усвојеног пројекта за аустрнјски грађански законик Цајлер био je противник категорије квазиконтраката ( 72 ). Из преднацрта, израђеног према пројекту Мартини, он je ову категорију изоставио, а деловодство без налога и употребу туђе ствари у корист другога ставио je у поглавље „О опуномоћавању и другим врстама деловодства”. Под утицајем учења Канта о слободи воље, Цајлер je имао негатнван став према сваком „продирању у подручје туђе воље” ( 73 ) и отуда се и negotiorum gestio третира у ОГЗ релативно строго. Употреба туђе ства-

(б9)Супротно мишл>ење mia Wellspacher, нав. дело, сгр. 45, који сматра да je према иовој дефшшцнјн верзноне тужбе у Cod. Ther. она поехала стварно општа тужба из обогаћења без основа, која je требало да обухвати не само традицпоналне случајеве где верзнја настаје без уговора са трећим лицем, већ и кондикције.

(то) Пројект Мартини, 111. 15. 15 и 111. 1. 22. Иитати из овог пројекта су према В. Kupisch, нав. дело, стр. 47—19.

(70а) § 3: Überhaupt ist Jedermann verpflichtet, Dasjenige, was zu seinem Nutzen von einem Andern ohne es schenken zu wollen, verwendet worden ist, demselben wiederum zu vergüten . . .«

(7i) Овако тумачењс дају поред осталих и Е. Swoboda, Bereicherung, Geschäftsführung ohne Auftrag, versio in rem, Wien, 1919. стр. 30 и 54; Wellspacher, нав. дело, стр. 59 и дал,е. Много уже тумачење овим прописима дајс В. Kupisch, нав. дело, стр. 49—54.

(72) Под Мартинпјевим руководством писана je дисертација »Obligationes quae quasi ex contractu nascuntur«, Eberl, 1757. Zeiller je, напротив, следио Webera, који je сматрао ову категорију сувишном. Упорсди: Л. Ehrenzweig, нав. дело, стр. 412.

(73) Ynop.: Е. Swoboda, Das ABGB im Lichte der Lehren Kants, стр. 236.