Анали Правног факултета у Београду

АГРАРНО ПИТАЊЕ И УСТАВ СХС ИЗ 1921. ГОД.

Одредбе о аграрном питању у Уставу СХС из 1921. године саставни су део трећег одељка, који третира социјално-економску проблематику. Цео трећи одељак овога Устава унет je на захтев лево оријентисаних политичких странака после дискусије у Уставном одбору о Пашићевом нацргу, којн je са мањим изменама изгласан 28. јуна 1921. на Видовдан и познат je као Видовдански устав. У дебатн око овог нацрта устава највише ce расправљало о следећим питањима: политичном уређењу државе СХС, националном и аграрном питању. У свим посебним нацртима Устава које су поједине политичке страйке подделе Уставном одбору, као и у уставној дебати која се водила у Уставном одбору и Уставотворној скупштинн посвећена je одговарајућа пажња овом питању. Велико интересовање за аграрно питање, које су показале све политичке странке у држави СХС, логична je последица заоштрених класних и националних супротности у новоствореној југословенској држави, као и неравномерности капитали стичког развитка поједнних подручја, у којима су ce задржали значајни остацн феудалннх односа. Треба подвући и чињеницу да су идеје велике октобарске револуције стварале и јачале револуционарно расположение пшроких народних слојева, о чему се морало водити рачуна приликом решавања овог важног питања. Решавање аграрног питања и спровођење аграрне реформе наметало се са свом озбиљношћу у свим југословенским подручјима и пре и после уједињења, чак je било парцијалних одлука у правду решавања аграрних односа, што je, измеВу осталог, убрзало доношегье општих аката на целом подручју новостворене Краљевине СХС. Прогласом од 6. јануара 1919. године регент Александар Карађорђевић обећао je решење аграрног питања на бази укидања кметства и великих земљипших поседа, које би добили земљораднивдг уз правичну накнаду дотадапхњим власницима С 1 ). На базы овог прогласа комисија je направила нацрт који je влада убрзо усвојила (25. II 1919) као „претходне одредбе за примену аграрне реформе”. Овим одредбама предвиђено je; разрешење постојећих и забрана стварања нових феудалних односа, као и раскидаше колонатских и кметству сличних односа у Краљевини СХС. Бивши кметови проглашени су слободним власнидима кметским земал>а.

(1) Службене новине 28. I 1919.