Анали Правног факултета у Београду

341

О АКТУЕЛНОСТИ ПРОУЧАВАЊА ОДЛУКА ДРУГОЕ ЗАСЕДАЊА АВНМ-а

и об j активнзована показује позитивен и активан став југословенске револуцнје у односу на право и правни систем. Такав став je морао у даљем развитку да се испољи као тежња да полагање основа новог државног уређења буде санкционисано актима уставног значаја. Тиме je поменутим одлукама истакнута даља повезаност борбе за нови систем власти и борбе за нову демократску уставност. Социјалнополитичка садржина револуције могла je да допринесе назирању једног новог момента, найме, перспективе да начело уставности буде изграБивано не само у својим класично-демократским елементима, какви су иначе развијани у свим истинским револуцијама, већ и у низу нових, који ће произићн из нове садржине самих револуционарних преображаја. Једним делом такви елементи су баш гарантовани низом стварно ослободилачких аката револуције, а формално потврВени скалом основних слобода и права човека. Дали развитак таквих елемената био je могућ и зато што je револуција утиснула у свест, како основних друштвених слојева тако и свесних руководећих снага, идеју о националној, политнчкој, социјалној и личној слободи. Y нашој теорији, a посебно историографнји, па делом и социолошким проучавањима АВНОЈ-а и револуције није доволно осветлена ова њихова страна, која ce карактерише повезаношћу и испреплетеношћу борбе за нову власт с борбом за ново право и нову уставност. VII Проучавање одлука Другог заседања АВНОЈ-а има и друге теоријске аспекте који су делом већ расправљани и проучавани. Мада се о њима овде овом приликом не може посебно нити ошнирније расправљати, ипак и они још и данас спадају у круг актуелних проблема проучавања одлука Другог заседања АВНОЈ-а који су од значаја за уставно право и политички систем, као и међународно право и међународне односе. Ти проблеми, да их само макар и непотпуно регистр ујемо, тичу се характера нове Југославије као државе и временског периода њеног стварања, проблема континуитета измеВу старе и нове Југославнје; даље, питана која се тичу обележја и природе АВНОЈ-а као привременог највишег органа државне власти: а посебно његове анализе под углом теорије о „влади de facto”; на крају, услови и околности везани за међународно признање нове Југославије и т. сл. Сви изложени проблеми, уклучујући и ове, показују у којој мери подручје револуције, АВНОЈ-а и тьегових одлука пружа могућности дублих анализа, показујући истовремено научну актуелност свих проблема којима се осветлавају извори и порекло нашег новог политичког система и правног поретка. А то са своје стране показује у којој мери наша савремена наука уставног права и политичког система мора у свои даљем развитку да поБе од резултата таквих проучавања.

Ар

Војислав Симовић