Анали Правног факултета у Београду

МЕБУНАРОДНИ МОНЕТАРНО-КРЕДИТНИ ОДНОСИ СА МЕБУНАРОДНИМ МОНЕТАРНО-КРЕДИТНИМ ПРАВОМ

Значајан део међународних финансија са међународним финансијским правом чине Iмеђународни мопетарно-кредитни односи са међународним монетарно-кредитним правом, којима посвећујемо посебну студију. Y н>ој ћемо обрадихи поглавља: I Државнн дутови и потраживања; II Међународне финансијске ипституције; 111 Међународно монетарно право; IV Платни промет са иностранством и девизни прописи, V Кредихирање међународне хрговпне и осигурање и VI Иносхрана имовина у Југославији те југословенска имовина у иносхрансхву. I Аржавни дугови и потраживања. Класична наука о финансијама проучавала je, са рехким изузецима, само питања међудржавних духова, нарочихо пак разлоге закључивања државних зајмова и кредита заједно са политичким и економским мотивима и могућношћу стварања политичке и економске завнсности дужника од веровника (и обрнухо!), услове зајмова, дакле, нарочито модалитсте закључивања зајмова, готово искључиво у виду емисије пардијалних обвезница на међународном тржишту капитала са различитим каматним стопама зависним нарочито од бонитета дужника те благонаклоности банака и саме државе где су ce обвезниде емитовале, јер je она тек дозволом за котирање обвезкица на својим берзама омогућивала пласман и касније трговање, зависно и од стања на тржишту капитала, питање емисиопог курса и курса преузимања зависног и од више или ниже провизије банака сарађујућих у емисији; надаље су ce проучавали модалитети враћаља зајма, као и економске последице закључивања зајма (повол>не ако се радило о продукхивним и рентабилним зајмовима), те враћања (често неповољне због платно-билансних потешкоћа), давање у залог државне имовипе или извора прихода иза првог светског рата и питање гаранција других држава (ннр. зајмови датн Немачкој и Аустрији, овој на основу акције Лиге народа). Коначно су ce разматрале и потешкоће у вези са отплаћивањем зајмова, дакле ограничавагье сервиса по њима, у виду одлагања анунтета, снижавања каматне стопе (привременог или дефинитивног), плаћања анунтета или барем камата у домаћој валути, употребљивој само за нека унутрашња плаћања, или у новим (funding) обвезницама, често на основу нарочитих споразума са заинтересованим владама или барем удружељпма портера. Осетл>иво je постало питање златних и девизних клаузула.