Анали Правног факултета у Београду
541
CYACKA ПРАКСА
ним решењем од 14. V 1847. године укинуто je ово законско право за суседе, jep се утврдило да се због тог права јављају многобројни спорови. Најзад, али не на последнем месту, ОИЗ, једино наше самостално кодификаторско дело, посвећује врло опсежан подраздео пречем праву куповнне, прихватајући народне обичаје (ОИЗ чл. 48). Прече право куповине имају: (ОИЗ чл. 49): продавчеви братственици првих шест пасова; међаши, али само ако су уједно и сел>ани оног села у коме се ствар налази; сељани, из села где се ствар налази; међаши, другосел>ани; племеници. Ако je реч о недељивој ствари, онда преостали сувласници имају најпрече право куповине, иначе они долазе на ред после братственика првих шест пасова (ОИЗ чл. 107). Право прече куповнне носиода станарског права има сличносхи са наведеним облицима права прече куповине установл>еним у корист у првом реду сувласника, ређе заједштчара и суседа. Пре свега, у оба случаја реч je о законском праву прече куповине. Затим, у питању су непокретие ствари и, најзад, у оба случаја право прече куповине омогућава да се оконча сувласничка заједница (заједничка својина у ужем смислу, суседство, а, у случају пречег права куповине носиода станарског права, да се избегне постојање два самостална конкурентна права на истом објекту). Но међу њима постоје и разлике. Прече право сувласника омогућава спајање или обухватање непокретних ствари јединственим правом својине. Право својине једнога придружује се праву својине другога. Право које ce пречом куповином прикључује истоветно je оном праву коме се прикл>учује. Носилац права прече куповине проширује своје право својине и на део који je дотада припадао другом сопственику. То je пут да се учини крај сувласничким односима, који могу да изазову, а често и изазивају трвење и спорове. Врховни суд Југославије се изричито изјасиио против пречег права куповине сувласника. Y пресуди Рев. 2605/62. од 9. марта 1963. године, које у том погледу има значај преседана, наводи се да правно правило из бившег Српског грађанског законика о пречем праву куповине, које се односи на пољопривредно земљиште, није усвојено у нашем позитивном законодавству и није ни у складу са нашим друштвеним поретком ( 18 ). На сличан начlш се изражава Врховни суд у пресуди Рев. 1528/63. Y једној каснијој пресуди Врховни суд се изјашњава и против постојања пречег права куповине сувласника зграде (Пресуда Рев. 3452/63). Обрнуто, код права прече куповине у корист носиода станарског права ништа се не мења у погледу објеката које право обухвата. Објекат остаје недирнут и њему се ништа не додаје. Право прече куповнне омогућава носиоцу једног права (станарско право) да стекне и друго право које се односи на исти објекат: право својине. Станарско право ( ,s ) и
(18) Пресуда Врх. суда Југославије Рев. 2605/62 од 9. 3. 1963. Збнрка судских одлука, кн>. VIII, св. 1, бр. 45. Ову пресуду je критиковао АР- Радомир Буровић: Право прече купор.ине сувласника некретнина, Југословенска адвокатура, бр. 6, 1963, стр. 13—22.
(19) Др. Андрија Гаме; Основи стварног права, Научна књига, Београд 1966, стр. 13G —140. Месаровић и М. Коста: Правки појам и природа станарског права, Југословенска адвокатура, бр, 6, 1963, сгр. 28—37.