Анали Правног факултета у Београду

543

CYACKA ПРАКСА

масе, при чему лице које има право на нздржавање, остварењем тог свог права над предметом издржавања не стиче својину по сопственом праву, већ je изводи из права оставиоиа и његовог наследника. Лицу које има право на издржавање при том не припада наследноправно овлашћење личних и стварноправних својстава које има наследник заоставштине према оставинској маси, већ само хражбеноправно овлашћење према наследнику или ком другом обвезаном лицу у погледу ствари и права које je оставилац оставио овлашћеном лицу изјавом своје последње воле. Ако изјавом последње воље оставилац не одреди наследника или које друга лице које je дужно да изврши његову вољу у погледу оставлено ствари, оставиочеву вол>у у том погледу дужни су да нзврше његови наследници сразмерно својим наследничким деловима (Буро Павић: О одрицању однаследства, „Анали Правног фагсултета у Eeoipaòy", бр. 4, од 1956. године). Право једног лица на издржавање према наследнику или према ком другом дужном лицу, на основи изјаве последње воље оставиоца, утврђује се решењем оставинског суда у ванпарничном поступку (Борислав Благојевић; Наследно право ФНРЈ, Београд, 1960, стр. 299. и 381). Кад оставински суд донесе посебно решење о завештању, или решење о наслеђивању у погледу тог завештања, овлашћено лице може тад да захтева и остварује од наследника или код другог обвезаног лица издржавање на основи изјаве последње воле оставиоца преко грађанског суда у парничном и извршном поступку, ако наследник или ко je друго обвезано лице одбије да извршава или ако не извршава своју обавезу издржавања према овлашћеном лицу коју je утврдио оставински суд. МеЬугим, могуће je да наследник или које друго обвезано лице издржава лице које има право на издржавање на основи изјаве последње воле оставиоца и у случају ако оставински суд не донесе посебно решење о завештању или решегье о наслеђивању у погледу тог завештања. Овлашћеном лицу припада, дакле, према наследнику или ком другом обвезаном лицу тражбеноправно овлашћење у погледу предмета издржавагьа, што значи да овлашћено лице у том погледу има према наследнику или ком другом обвезаном лицу положај повериоца. Овлашћено лице може при том да одговара оставиочевим повериоцима за оставиочеве дугове само ако je оставилац то одредио изјавом своје последње воле, али у том случају, како то произлази из одредбе члана 98. става 2. ыаведеног Закона о наслеВивању, овла.тттћено лице може да одговара оставиочевим повериоцима само у границама вредности примљеног завештања. С тим у вези изражено je мишљење да кад изјавом последње воле завешталац остави какву ствар или право одређеном лицу, то лице стиче тад у погледу предмета завештања тражбеноправно овлашћење према наследнику, или ком другом обвезаном лицу у часу смрти оставиоца, да од наследника или овог другог обвезаног лица захтева извршење тог завешханьа (Борислав Благојевић, нав. дело, стр. 375). Међутим, могло би се приметити да лицу, ком завешталац оставља какво завештање, то право не би могло да припада у својој потпуности од часа смрти оставиоца, већ од дана кад оставински суд донесе посебно решење о завештагьу или решена о наслеђивању у погледу тог завештања, у смислу одредаба чланова