Анали Правног факултета у Београду

593

БЕЛЕШКЕ

комисије за оцену и одбрану магистарског рада упознају се иајчешће са тим радом тек пошто он буде завршен. Да би се омогућило кандидатима (истина, та могућносх и овако формално постоји, али она у стварности не постоји, па чак и не може да се користи) да се консултују са већим бројем наставника, било би добро да се у исто време када се одобри тема за магистарски рад одреде и сви чланови комисије која ће оцењивати тај рад, па, дрема томе, и пред којом ће кандидат, по правилу, бранити повољно оцењени магистарски рад (то, разуме се, не искључује могућност, ако се за то појави потреба, да се и доцније врше измене у саставу ове комисије). Кандидат би био дужан да у току израде рада буде у контакту са свим члановима комисије за оцену рада, а чланови ове комнспје би се повремени састајали и разматрали обављени део рада кандидата. На тај начин би се пружила већа помоћ кандидатима него што je то до сада био случај, a омогућило свим члановима комисије да суштински и садржајио до принесу много више при давању оцене о израВеном магистарском раду. В) Најзад, питању умножавања одбрањених магистарских радова, чиме би се они учинили доступни широј јавности и учинили корисним и за заинтересоване појединце и организацпје, треба посветити посебну пажњу (то би се могло чинити неком упрошћеном техником а не штампањем). То умножавање треба да представља обавезу факултета и право факултета да то учини ако то не учини сам кандидат у једном одреВеном року после одбране рада (штр. у року од три до четири месеца). 8. Пако je прошло тек неколико година од увоВења последипломских студија за магистратуру, могло би се поставити питање квалитета и квантитета резултата. Показателе за то могу бити различити. За нас je у свему томе битно да je знатан број дипломираних правника шжазао жељу и способное! да повећа и продуби своје знање, за шта им je пружена прилика путем предавања, семинара, консултација и других облика рада у оквиру последипломске наставе. Многи од њих су користили ову прилику, и то неки више неки мање, неки луже неки краће. Многи су при томе оценили своје могућности и способности реалније него што су их сагледавали приликом уписа на последипломске студије, па нису дошли до крајњег резултата, до израде магистарског рада. Но то није толико битно. Довољно je, на пример, ако су многи од њих само прослушали предавања и семинаре, а неки од њих израдили су само један или два семинарска рада или обавили научноистраживачку праксу. Тиме je свакако повећано знање тих правника, што je у суштини цил> сваког наставног процеса, па и последипломске наставе. На тај начин ова настава je отворила један нов пут за образование правника са већим, вишим и продубљенијим знањем какви све више постају и морају постајати потребни нашем друштву. За приказ остварених резултата дајемо два прегледа уписаних кандидата, по генерацијама и по смеровима, и обављених појединих врста радова од стране слушалаца последипломских студија за магистратуру на Правном факултету у Београду (прегледи обухватају раздобље од школске 1960/61. до закључно са школском 1965 —66. годином).

Генерација Број угшсаних у I сем. Обавило научноистражив. праксу Израдило два семинарска рада Положило Одбранило Усмени доктор. испит Усмени магист. испит Докторску дисертацију Магистарски рад 1960/61 228 93 55 20 18 13 1 1961/62 406 69 50 11 20 6 Т 1962/63 441 100 65 12 32 7 8 1963/64 493 89 59 28 2 1964/65 464 92 48 17 1 1965/66 67 14 3 — — С в е г a: 2.099 457 280 43 115 26 28