Анали Правног факултета у Београду

357

МЕБУНАРОДНИ МОНЕТАРНО-КРЕДИТНИ ОДНОСИ И ПРАВО

Билатералну помоћ одобравају и разне државе, ыпр. САД у разним видовима и за разне сврхе (међу њима и војну помоћ). Своје фондове или благајне за цружање кредита под више-мање повољним условима или бесплатне помоћи својим некадашњим колонијама имају и Велика Британија и Француска ( 13 ). Посебна расправа (Гекерова) посвећена je (y истом приручнику) економској помоћи коју дају социјалистичке земл>е у растућем опсегу претежно у виду повољних кредита, ређе у виду поклона (Кина). Док Гекер наводи само податке о помоћи до 1960. г. у укупном износу од 4.809 милиона $, према Флереју износили су кредити тих земаља землама у развоју 4.112 милиона. За ове кредите јесте карактеристично да се делимично црпе са закашљењем. Помоћ у најширем смислу изазива и разне финансијске (и монетарне), економско-политичкв и срцијалне проблеме: тако треба проучавати ефекте помоћи у земли даваоца и примаода (питаље извора средстава, монетарне учинке, учинке на платни биланс, запосленост и доходак, у земли примаоца питање рационалыог коришћења и враћања кредита, као и у трећим землама. Надаље треба проучити разлоге за пружање помоћи, избор инстшуција за њихово пружање, избор земаља-корисница, критерије за расподелу унутар те земље, типове помоћи, границе, нарочито уколико су у питању кредити. Најновији годишњи извештај Светске банке, на жалост, не садржи податке о помоћи социјалистичких земала, исказаној (за 1966. г.) на другом месту са 1147 милиона $; иначе исказује само за сваку годину измеЬу 1960. и 1966. чиста финансијска средства (ressources financières nettes, дакле по одбитку амортизације отплате самих зајмова) које су дале државе прве трупе IDA-e (развијене, заједно са Кувајтом) землама у развоју и мулхилатералним институцијама. Поред тога. Банка цени помоћ социјалистичких земала (без Југославије) у 1965. г. на 300 —500 милиона $, док je десет држава у развоју (меБу аима и Југославија) дало у 1966. г. у виду билатералне и мултилатералне помоћи већ више од 100 милиона $. Јавна средства су износила у 1961. г. 6,048, приватна 3.083 или укупно 9.131 милиона, у 1965. г. 6.245 и 3.961 или укупно 10.266 милиона, док привремени подаци за 1966. г. наводе 6.483 и 3.422 или укупно само join 9.905 милиона $. Аок je прилив јавних средстава барем донекле стабилан, прилив приватних средстава je врло нестабилан, што онемогућује землама у развоју неко стабилније планирање економског развоја, условлено и разним видовима научно-просветне, техничке и здравствене помоћи. Разумливе су, дакле, жалбе држава у развоју против каткада претешкпх услова добивања разних видова помоћи, нарочито кредита, чија отплата захтева све већи део девиза стечених извозом, уколико се камате, добит и амортизације главнице не користе за поновно инвестирање у истој земли. Развијене земле ће, дакле, морати на Неки одређенији начин, о којем ће расправлати и друга конференција UNCTAL-a. у Њу Аелхију, доприносити већи постотак свог националног дохотка за економско и друго подизање земала у развоју.

(12) Прилог Ruth Logue у Handbuch der Finanzwissenschaft, 4. св.