Анали Правног факултета у Београду

363

МЕБУНАРОДНИ МОНЕТАРНО-КРЕДИТНИ ОДНОСИ И ПРАВО

] унцу = 31,1035 гр. (1 долар = 0,888671 гр. чистог залта), али се и неким клириншким споразумима предвиђа његова упохреба за изравнавање негативног салда; 2) стране новчанице (ефекхивне стране валухе, курентне и егзотичне) као средство плаћања у односној земљи се употребљавају ухлавном y туристичком (нпр. продаја индустријске робе странцима за валухе) и малом пограничном промету, али у нормалним приликама скоро никад за већа робна и финансијска плаћања, поготову када држава забрањује или барем осетно ограничава увоз и извоз свог новца, што често проузрокује смањиваље спољне вредности валута (нпр. на берзама у Лондону и Цириху где се њима највише тргује) и валутну арбитражу. За туристичке валухе неке земље плаћају и премију, док их реВе земле (раније СФРЈ) купују по курсу испод паритета, 3) банкарске дознаке, тј. писмени или телеграфски (и телефонски) налози за исплату на терет текућег, жиро или збнрног клириншког рачуна у иностранству. Њима прибрајамо и меВународне поштанске упутнице (до висине од 2.000 франака); 4) чекове разних врста који су се раније више користили и у спољној трговини. Вучковић наводи обичне (блага јничке), бариране, путничке (ми бисмо додали меБународне поштанске бонове), банкарске, небанкарске, обрачунске, циркуларне, упутничке итд., нпр. авизиране; 5) банкарска кредитна писма; циркуларна (општа) или обична (посебна); 6) личне акредитиве који могу бити везани за испугьегье неког услова од стране корисника (чинидбе); 7) робне или документарно акредитиве као данас готово најважнији платни инструмент у спољној трговини (мада их у платним односима између дугогодшшьих партнера потнскују и неки мање строги платни инструменти) који штите како интересе продавца тако и купца те су регулисани и Једнообразннм правилима МеВународне трговинске коморе (”“); 8) рамбурсни кредита који „се састоје у плаћању путем банкарског акцепта и залоге робких докумената, a који се употребљава у прекоморској трговини” (нарочито преко Лондона и New Yorka); 9) путем банкарског или обичног акцепта на меници „која се у иностранству или дал>е жирира у циљу плаћања или се есконтује” (у корист ремитента-испоручиоца робе) те коју акцептант о доспећу мора откушгти исплатом на један од побројаних начина плаћања; 10) путем меничне трате вучене на нашег иностраног дужника у сврху наплате потраживања пре рока путем жирирагьа или есконтовања; И) путем инкасо посла регулисаног и Једнообразним правилима за инкасо трговачких папира (МТК 1958), нарочито пак разних робних и других докумената, фактура, меница, чекова, упутница, бонова, благајничких записа, потврда, призианица, рецеписа, ефеката, каматних и дивидендних купона, штедних књижица, али и поштанских откупних пошиљака итд.; инкасо послови делимично опет потискују документарне акредитиве; 12) путем меничне римесе страног купца (откупљене пре рока) лостављене нашем повериоцу. Још бисмо могли додати компензационе послове те троугаоне трансакцнје (switch послови). Системы међународних плаћања су (Вучковић): 1. слободно-девизна (конвертибилна) плаћања; 2) плаћања путем клиринга и .3) плаћања пу-

(20) Подробно je обрађен са разним својим облпцнма и \словяма у опсежној литераг\-ри, ннр. А. Претнер, 3. Мркушић, 3. Вајнер, A- Везјак, М. В\чковић.