Анали Правног факултета у Београду

366

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Према врстама делимо клиринге ( 22 ) на једностране (унилатералне), принудне или аутономне те споразумне (конвенционалне), на двостране (билатералне) те мултилатералые у оквиру регионалних девизно-монетарних споразума који омогућују пребијање активног салда чланице према другој држави њеним негативним салдом (каткада само делимично) према трећој земљи, те аутоматско или уговорно краткорочно кредитирање преосталог салда преко обрачунске установе која у ту сврху располаже потребним средствима ( 23 ). ММФ већ одавно води борбу за прелаз од билатералних клиринга на мултилахерална плаћања, док у СЕВ-у овај проблем који интересује и Југославију, још није у потпуности решен, чак ни у оквиру редовних чланида СЕВ-а. Као најважније проблеме клириншких споразума, Д. Везјак наводи одређивање платне основице (тј. врсте допуштених, уједно обично и обавезних уплата), одржавање равнотеже, клиришшш курс и валуху, организацију обрачунског места, ликвидацију салда, плаћања ван клиринга (нпр. за дефицитарне произволе), измену валуте, обављање компензационих послова, рок трајања споразума, оснивање мешовите комисије и сл. О врло спорном питању ослобађајућег учинка клириншке обавезе 3. Вајнер истине ( 24 ) да ће по владајућем мшпљењу тек исплата произвести ослобађајући учинак, тако да дужник сноси разне ризике. Y конвертибилне девизе као прву хрупу девиза улазе у нас и тршпанске и горичке лире (специјални рачун за мали погранични промет), у другу девизе 10 источноевропских земаља (као клирнншка валуха се користи долар, једино с Кином фунта), у трећу трупу 5 одређених клириншких девиза (Бразил, Грчка, Израел, Шпанија, Турска), у четврту 10 прекоморских земаља са доларом (изузетно ганским цеди ј ем и индијском рупијом) као обрачунском валухом. Клириншка плаћања одржавамо, дакле, света још са 25 земал>а те Швајцарском где je делимично допуштено и плаћање слободним францима. г) Девизни прспшси, њихови цшъеви, облици ограничавања, тежње за њиховим укидањем. Девизни прописи ко ј и,су се појавиш већ за време првог светског рата, те су играли велику улогу у платном промету са иностранством после велике привредне кризе (после 1931) те другог светског рата, имају за главни циљ да обухватагьем свих девиза остварених по робном и неробком основу и ньиховом рационалном расподелом обезбеде оправдане потребе привреде и других интересената те равнотежу у платном билансу као услов одржавања стабилног курса домаће валуте. Овде се нећемо упуштати у различите дефиниције девиза које по нашем ширем легалном гледишту обухватају и динарска потраживања у иностранству, без обзира на начин располагала, као и све врсте ефективног страног новца (осим кованог златног новца). Према М. Вучковићу главни општн принципи девизних прописа који у нас регулипгу плаћања увезене робе и иностраних услуга, наплаћивање

(22) Д. Везјак: Међународни плачилни промет, Марнбор 1964, стр. 47— 55.

(23) Нпр. Европска платна унија која je пренела после ликвидације своја средства на нови Европски платни фонд у који су и чланице 4 морале уплатитп одговарајућа средства.

(24) Међународна плаћања, осигураље плаћања и финанцнраља у вањској трговини, Београд 1965, стр. 200.