Анали Правног факултета у Београду

112

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нотежа долази до изражаја пре свега при расправљању односа који настају измеБу тьих у поступку, а затим при употребљавању материјала потребног за решење ствари. Већ и из овог сасвим сумарног прегледа радњи у управном поступку јасно се запажа да у поступку настаје велики број односа између органа који води поступак и странке чија je управна ствар предмет поступка. ЗУП стоји на гледишту да се расправљање тих односа не може препустити органу, без учешћа странке, већ je, обухвативши вершки број тих односа, за сваки од њих прописао одредбе по којима ће се расправљати. Те, пак, одредбе имају за циъ да се помогне схранди и да joj се омогући активно учешће у поступку, а тиме обезбеди и заштита њених права и интереса, што, опет, ствара могућност за правитно и законито решавање управне ствари која je предмет поступка. Велики број односа изазвао je велики број чланова закона. Али, пошто су одредбе усмерене на заштиту права и интереса странака, а то значи грађана и организација, оне су потребне. Такав, пак, садржај ових одредаба даје демократскн карактер Закону, а тиме и управном поступку, уколико се Закон правилно примењује. Овакав поступак, којим се, поред прибављања материјала за доношење решења, странци пружа помоћ у поступку и обезбеђује заштита њених права й интереса, несумњиво je сложенији од начина рада на решавагьу управних ствари који je претходио ЗУП-у. Међутим, раније стање, у коме je сам орган, на за њега најједноставнији начин, расправљао све односе који су у поступку настајали измеВу њега и странке, и у коме орган, по правилу, није предузимао радње поступка у циљу обезбеђења права и интереса странке .у поступку, 3YII je тежио да измени у наггред изложеном смислу. Y том циъу прописане су за орган извесне радње и дужности, које чине садагшьи поступак за орган сложенијим од ранијег, али за то постоји крупан и начелан разлог. На обим 3Yri-a ухичу и одредбе о надлежности првостепеној и другостепено ј , као и друге одредбе организацијског карактера. Те се одредбе ослањају на организацију органа и организација који раде на решавању управних ствари, a 3YII je морао прописати правила за утврВивање које су врсте органа и организација надлежне за решавање одреБених управних ствари. Y оквтгру тог регулисаньа, 3YIT-OM je одреБено ко може водити поступак до решена, ко може решавати, и то ко у инокосним, а ко у колегијалним органима, затим ко израђује решење а ко га потгшсује итд. Сама ова питања у првостепеном и другостепеном поступку нису малобројна, а пошто je устројство органа и организацпја који раде и на управним стварима сложено, то je имало за последтщу сразмерно велики број одредаба којима се та питана регулишу. Најзад, један мањи број чланова 3YTI-a намењен je начелима управног поступка. По правилу, непосредно се не примењују ова начела, већ одредбе којима су она одре Вена, али кад се појави сумња о смислу неке такве одредбе, она ће се правилно схватити узимајући у обзир само начело. Тако, корист од прописиватьа ових начела показује се и у самој пракси.

Богдан Мајсторовић