Анали Правног факултета у Београду

115

ПРИКАЗИ

понашања кривичнопроцесних субјеката у условима различитих стадијума и положаја у току кривичног поступка. На крају, али не као мање важно. Штета je што се у нас тако мало шипе о психологии кривичног поступка, иако je њено познавање неопходно за све оне који раде у кривичном правосуђу.

Др

Арагољуб В. Димитријевић

Dr phil. Klaus Rehbein: METODENFRAGEN DER KRIMINAL WISSENSCHAFT. Kriminologische Schriftenreihe der Deutschen Kriminologischen Gesellschaft. Band 32. Herausgeber: Professor Dr. Dr. Armand Margen. Kriminalistik Verlag, Hamburg, 1968.

Питања метода у науци о криминалитету представљају стално актуелну тематику, јер методи отварају пут сазнању и од њих и њихове примене зависи правилност и потпуност сазнања и разрешења проблематике криминалитета. Ова и оваква тематика je предмет и монографије К. Ребајна, који о њој говори као филозоф по образовању, социјални педагог у пракси извршења кривичних санкција према малолетницима и као научни сарадник у проучавању погрешних пресуда у немачком кривичном правосуђу. Пред нама je један рад ослобођен кривичноправне догматике и мотивисан криминолошким и педагошким тежњама кад je реч о кривичном делу као реалном садржају и о његовом профилактичком и терапеутском третману. К. Ребајн оправдано истине да проблем нужно ангажује већи број дисциплина у светлости њихове сарадње, да су посреди теоретско-методолошка питаньа, да проблем лежи на равни теорије сазнања и да му приликом истраживања треба прићи мултифакторијално. На овај начин дошла je до изражаја сва сложеност како захваћене проблематике тако и њеног проучавања. Због овог je рад и посвећен само једном избору тема, о којима се претежно не расправља исцрпно и до краја. МеВутим, чини нам се да аутор ово није могао да избегне, решен да прикаже сву комплексное! проучаване тематике. Прва разматрања су посвећена питањима метода у природним и хуманистичким наукама. Посреди je настојање да се одговори на питање да ли криминологија као наука у погледу метода треба да се оријентише у правцу природних или хуманистичких наука. Аутор подвргава успешној критици математске формуле с којима Ф. Екснер и Е. Мецгер дефинишу кривично дело и одре Вују елементе његове структуре. Оправдано je речено да ове као и друге формуле крију у себи многе опасности. Научна повезаност криминологије с кривичним правом и методолошким ставовима ради сазнања и схватања стварности, сложенија je него што се то може изразити привидним формулама природних наука. На овом плану аутор се бави разматрањем компонената методологије природних и хуманистичких наука, да би одмах после тога пришао проблематици метода у науци о друштву. Овде он одмерава и просуВује сазнаља и разлике измеВу исказа природних и хуманистичких наука, њиховог и убиквитетног важења и интерсубјектне подобности за контролисањем, као и аперсоналитета и персоналке условл>ености. С изванредном осетљивошћу К. Ребајн се односи према питању метода и идеологије. Темељито и савесно он приказује и критикује све оно негативно и разорно што je националсоцијализам