Анали Правног факултета у Београду

127

ПРИКАЗЫ

Француски Грађански законик (Code civil) из 1804. године обухвата прописе из породичног права. Поред ових прописа наведен je и део Закона о социјалном осигурању од 24. I 1956. који се односи на породична примања, и Закон од 24. VII 1889, са каснијим изменама прописа о заштити злостављане и морално напуштене деде, који модернизује многе одредбе Грађанског законика. Закон о имовинском брачном режиму од 13. VII 1965, који доноси потпуно нове прописе и из основа мења правки и имовински положа] жене, дајући јој равноправност, могућност избора и одлучивања није ушао у ову збирку. Законодавство Савезне Републике РГемачке je посматрано, углавном, у оквирима Грађанског законика (Bürgerliches Gesetzbuch) из 1896. године. Аелимична актуализација je постигнута уношењем Закона о браку од 20. II 1946, и Закона о омладини од И. VIII 1961. Међутим, један део Закона о браку je измењен Законом о једнакости мушкарца и жене од 18. VI 1957 којн није унет у Збирку. Прописи из области породичног права Југославије обухваћени су тако да je постигнута потпуна актуелност. Основни закон о браку (пречшпћен текст, Основни закон о односима родитеља и деце, Основни закон о усвојењу (пречишћени текстови) из 1965. године, стварно су најновији прописи из ове области. Врло занимљив и сажет увод, који указује на неусклађеност правних подручја у старо] Југославији и на позитивно законодавство које доноси савремена решења, допуњава утисак да je ова облает, у нашој земљи, посматрана са посебном брижљивошћу. Оквири Грађанског законика Холандије, посебно одељак „Право личности и породице”, обухватају прописе из породичног права. Ту je наглашено да се „брак посматра само као грађанска институција”. Прихваћена je потпуна једнакост измеЬу супруга, режим заједничких добара, иста права и дужности према деци. Уколико се прихвати да су у пројекту новог Грађанског законика предвиђене само техничке измене, потпуно навоВење прве књиге Грађанског законика je неопходно за упознавање са овим матери] алом. Законодавство Пољске je, очигледно, представляло посебно поље интересовања редактора ове публикахпгје. То je и разумл>иво, ако се има у виду да je и Поляка дуго била под врло јаким утицајем Католичке цркве. V уводном делу je подробно описан процес стварања закона, посебно дела о разводу. Већ фебруара 1947. године je прокламована једнакост свих грађана пред законом, без обзира на расу, пол, религију, која je потврЬена Уставом од 22. јула 1952. године. Закон о породици и старатељству од 25. II 1964. у потпуности обухвата, за разлику од земаља код којих су ови прописи у оквиру грађанског законика, и грађанскоправне последиде, уколико произилазе из породичних односа. Аеда уживају посебну законску заштиту, предвиђено je потпуно усвојење, a воВено je рачуна искључиво о интересима малолетног усвојеника. Шведска, у којој je још на снази Закон о браку од 11. јуна 1920, који je унет у ову збирку, донела je низ измена које у потпуности мегьају основне поставке. За Шведску je посебно карактеристична сарадња скандинавских земаља, које усаглашавају своје прописе, тако да се, скоро, може говорити о унификации.