Анали Правног факултета у Београду

и његове пратње, што указује да су то још увек биле личне службе без феудалних прнвилешја у класичном смыслу. Црквено племство у закону се не помшье, већ у каснијим краљевским капитуларијама. Салијски закон низом одредаба регулише положај слободне жене. Посебно су заштићене жене труднице и жене Koje могу да рађају. На пример, у чл. XXIV предвийено je да „ако неко злостави слободну и трудну жену, па она умре, пресудиће се да плахи 28.000 ден. што износи 800 солида”. За убиство слободне жене која може да раВа предвиђена je казна од 600 солида, а за убиство жене која не може да раВа 200 солида. За силоватье слободне девојке плаћало ce 62,5 солида. Занимљив je и чл. XX, који предвиБа знатне новчане казне за „повреду морала”. „Ако неки Слободан човек ухвати шаку, руку или прст слободне жене и то му буде доказано, пресудиће се да плати 15 солида. Ако јој стегне руку треба да плати 30 солида. Ако јој дирне руку више лакта пресудиће се да плати 1.400 ден. што износи 35 солида." Отмица девојке од стране слободног човека кажњавала се са 62,5 солида, а отмица од стране лита или крадевског кмета кажњавала се смртном казной (чл. XIII). Брак слободних дуди са робовнма повлачио je губитак њихове слободе. Галоримско становништво у Франачкој у овом периоду није имало исти статус, а дуто времена у науци je било спорно да ли галоримско и франачко становништво имају исти правни положај. Повод за различита мишдења о овом питању био jè vergeld који се плаћао за повреду интегритета и имовине Галоримдана и Франака. Постојало je више категорија галоримског становништва: Галоримдани који су живели на краљевом двору и којн су заједно са Францима припадали тзв. дворском племству; слободни Галоримдани који нису били оптерећени дажбинама и полузависно галоримско становништво које je било оптерећено дажбинама. За прву категорију Галоримдана vergeld за убиство износио je 300 солида (*), што значи да je vergeld за убиство Галоримљанина који je живео на краденом двору маи>и за 300 солида од vergelda Франка који je живео на краденом двору, а за 100 солида већи од vergelda који се плаћао за убиство обичног слободног Франка. Разлика у висини vergelda постоји и код друге категорије слободних Франака и Галоримдана. На пример, у чл. XV Салијског закона законодавац не предвиђа исту казну за убхщу који убије слободног Франка и Галоримданина. Y првом случају убица je био дужан да плати 200 солида, док у другом 100 солида. И у чл. XIV за пдачку имовине слободних Франака од стране Галоримдана плаћало се 62,5 солида, док за исто дело које су Франци учинили према Галоримданима плаћало се 35 солида. Различите санкције према франачком и галоримском становништву, а посебно разлика у висини vergelda објашњавана je на различите начине. X. Брунер сматра да je vergeld за убиство слободних Франака био саставден из три дела: један део добијали су наследници убијеног, други део његови родитеди, a трећи je припадао краду. Међутим, код Галоримдана vergeld je био саставден из два дела: једног дела који je припадао наслед-

(4) Салијски закон, чл. XLI.

(5) Н. Brunner, Deutsche Rechtsgeschichte, 11, Leipzig, 1887, стр. 326—335.

(6) E. Chenon, Histoire générale du droit français public et privé, Paris, 1926, стр. 348.

(7) J. Thonissen, L'organisation juridique et la procédure pénale de la loi salique, 1869, стр. 69; F. Lot, Les transformations de la société franque, 1935, стр. 78; Funck-Brentano, L'ancienne France, Paris, 1913, стр. 350,

55

САЛИЈСКИ ЗАКОН И ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ Y ФРАНАЧКОЈ Y ДОБА МЕРОВИНГА