Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

шёно у предговору, да отвори путеве за друге радове из ове и других пшрих области и да чини само подстрок за дал>а усмеравања наставе меВународног права и њено прилагоБавање данашњим условима и потребама нашег столећа. Треба додати да je и Генерална скупштина YH доношеием Резолудије 2099 (XX) од 20. децембра 1965. предвидела Програм YH за унапреБење, проучавање, ширење и поштовање меВународног права. Генерални секретар YH позван je да у сарадњи са Yhcckom предузме низ мера које би подстакле и поспешиле боље упознавање и ширу примену меВународног права у целом свету. За почетак било je предвиБено издавагье студије о настави меВународног права на универзитетима и другим високим школама. Објављивање горе поменуте студије je остварење тога плана.

I. YBOA

Методологија наставе меВународног права и место које она заузима у универзитетским програмима привлаче пажњу интернационалиста. Ово интересовање je изузетно појачано услед промена насталих у меВународној заједници после другог светског рата. Сасвим je извесно да питање није ново. Ово ce увек поставља када ce у материјалној основици изврше такве промене које изискују и нов начин регулисања у позитивном праву. Таква потреба се јавила после првог светског рата са појавом Аруштва народа. Join у већој мери je то данас случај са стварањем Организације уједињених нација. Y данашњој меВународној заједници десило се низ нових и крупних промена, као на пример: појава на светској позорници низа нових држава из Азије и Африке, стварање многобројних меВународних владиних и невладиних организација, све већи економски раскорак измеВу развијених и неразвијених земаља, продеси у правду стварања и превазилажења војних блокова, неслућене могућности у развитку атомске енергије у рупшлачке сврхе, али и за мирнодопску употребу, продор у космичка пространства итд. Узмимо само чињеницу појаве тако великог броја нових држава и меВународних организација. Сигурно je да ће она утицати на даљи преображај постојећег ошитег меВународног права. МеБународноправни поредак који регулише ове нове односе мора бити у најмању руку потпунији у односу на поредак до другог светског рата и прилагоВенији новим условима. То, пак, са своје стране утиче на науку меВународног права и њену методологију, као и на саму могућност да се све то изрази само у једној научној дисциплини. Чини нам се основании да се упитамо, а найме: прво, да ли садашње установе које се баве наставсм и изунавањем мећународног права одговарају многоструким насталим потребама прощишлим из динамике раз-

и шире регионе и то: за Латинску Америку Е. Ј. Aréchaga (Универзитет Монтевидео); за САА J. М. Sweney (Универзитет Њујорк); за МаЬарску G. Haraszti (Универзитет Будимпешта); за Индију Р. К. Irani (Универзитет Бомбај); за Италију G. Arangio — Ruiz (Универзитет Падова); за Јапан S. Tsuruoka (амбасадор Јапана y Шведској); за Нигерију E. I. Nwogugu (Универзитет Нигерија); за УАР В. Boutros-Ghali и М. Gabr (Универзитет Каиро); за Уједнњено Крал>евство К. R. Simmonds (Британски институт за међународно и упоредно право); за Скандннавнју E. Ј. Hambro (Универзитет Осло); за СССР

Г. И. Тункин (Универзитет Москва) и за Југославију Б. Јанковић (Универзитет Ниш). Овај прнлог има добрим делом за основ и орнјентацију Генералки извештај о настави ме. Ьународног права проф. R. Ј. Dipuy-a и осталих поменутих сарадника.