Анали Правног факултета у Београду

93

ПРИЛОЗИ

реч о последипломским студијама, одржавају се посебни специјални курсеви за поједина питања или области ( 6 ). Нагласак у Југославији je на теоријској настави, али се она комбинује са практичним примерима (наводимо вежбе као обавезан облик наставе на појединим факултетнма). Напушха се у настави строго позитивнстички став према међународном прар.у као искључиво правној дисциплини. Наше je мишљење да би требало неговати наставу по појединим областима, с обзиром да je врло тешко изложити сву материју у предвиђеном броју часова. То je пожељно из више разлога. Подигао би се ниво наставе и истовремено обавезао наставни кадар да увек продубл>ује своја знања, а не да у својим предавањима понавља изложене курсеве са почетка своје наставничке каријере. Ово посебно важи за оне факултете где постоји већи број наставника за један предмет. 2. Облици наставе. Скоро у свим земљама настава се пре свега одржава у облику основних курсева. Y В. Британији ови курсеви се комбинују са применом метода случајева. Може се рећи да je облик основних курсева минималан у САД и да je тај облик наставе тамо замењен различитом употребом метода случајева. Овај метод je традиционално везан за англосаксонске земл>е, али се он и тамо искључиво не примењује. Карактеристична посебност за наставу у англосаксонским земљама je велики број огледа и писмених задатака, које су дужни да ураде студенти. Ове обавезе се разликују од универзитета до универзитета. Y Оксфорду, где je овај метод употребљен први пут дешава се често да студенти имају писмену вежбу једном недељно. Овај метод се шири и у другим земљама са извесним нијансама у извођењу практичних вежби, семинара, практичних радова и сл. (Нигерија, Италија, Мађарска). Семинари понекад добијају облик широких, отворених дискусија (СССР, Француска, Мађарска). Y извођењу наставе, наставни кадар предаје само један део програма, остало се оставља да сами студенти савладају. Y Мађарској, поред тзв. преподневних курсева за редовне студенте, одржавају се и вечергьи курсеви за ванредне студенте. Трећи облик курсева je тзв. дописно студирање. Y В. Британији, као и низу земаља, уобичајено je да се позивају студенти, пошто им се претходно да потребна литература, да сами савладају поједине лекдије. Касније, у посебним дискусијама између професора и студената програм се продубл>ује и савлађује. Ово je систем рада по групама и он се негује у Оксфорду и Кембрицу. Студенти су овде у сталном контакту са професором аниматором, по принципу tutorial method. Y већини земал>а (САД, Италија, Јапан, нарочито у скандинавским земљама) рад са малим групама нарочито je развијен на последипломским студијама. (с) Навешћемо примера ради неке од таквих курсева на Правном факултету у Београду М. Бартош: О дипломаидном особл-у; М. Радојковић: Курсеви из међународног ратног права; Б. Јовановић; О Арапској лиги; М. Јездић: Извршење страних судских одлука, Принцип забране дискриминацнје према раси, полу, вери и језику и МПП; Б. Николајевић: О међународном привредном праву; М. Марковић: О субјекти.ма међународног права, О извршсњу и неизвршењу међународпих уговора, О међународном кривнчном праву; С. Аврамов: Ватикан у савременим међународним односима; С. Борђевић: НОБ и међународно право, Сукцесија држава и међународни уговори, Јавна права странаца у СФРЈ. ТакоЬе такви курсеви се држе на последипломским студијама у Загребу и Л>убл»ани више година (Ј. Andrassy, Н. Катичић, В. Иблер, И. Томшич, М. Бартош и др.)- Проф. Andrassy je практпковао и да на општем курсу сваке године излаже у виду посебних курсева поједине делове међународног права.