Анали Правног факултета у Београду

251

СУДСКА ПРАКСА

њенично стање и начин на које je сметање извршено, али повреда права се не може третирати исто као и сметање поседа. Због тога може ce поставити питање да ли je правилан став суда у парницама код сметања службености када je утврђивао само последње фактичко стање. 6. Y покретању великог броја спорова често je обим службености био присутан мотив. Илустрације ради наводимо два карактеристична примера. 1) Титулар службености ДМ власник je једне мочварне ливаде у селу П. До своје ливаде пролазио je службеним путем преко воћњака РМ. Овај службени пут користио je у време кошења и превоза сена са ливаде. Године 1961. власник ливаде ДМ ископао je канал, исушио ливаду, затим je поорао и претворио у врт. После тога од ископаног канала хтео je да превезе велику количину земље. МеВутим, власник послужног добра PH забрањује му да користи дотадашњи службени пут за превоз земље као и за пролаз ради обављања радова у врту, истичући да се тиме отвара сталии пут, а до сада je власник повласног добра имао право да ту пролази само у време косидбе. Штета коју би од тог пролажења имао PH не може се накнадити, јер службеност пролаза коју je ДМ користио само у сезони кошења сена практично се претвара у сталии пут, a њему, власнику послужног добра фактички, остаје само гола својина, што je у супротности са се што више штеди послужно добро. Одлука Општинског суда број Г-443/63. 2) И други пример je сличен: повласно добро je њива коју je титулар службености претворио у воћњак, дакле извршена je промена културе повласног добра. Одлука Окружног суда Гж-бр. 527/63. Колико je познато, судска пракса није изградила јасан и чврст став нити je потпуно јединствена према овом проблему обиму службености. Српски граЬански законик у свом параграфу 345. садржи следеће правило: „Који право на службеност има, он истина то по вол>и може употребити на онај начин који се њему најсходније види, али му никако не припада право службености распрострети на даље, но мора се задржати у границама оним, које су или по самој прlтроди или по израженој вољи господара служећег добра, опредељене." Као што видимо, Српски грађански законик одређује извесне границе обима службености, додуше доста еластично, а као критеријум узима природу самог добра. Суд углавном полази од „нормалне и уобичајене потребе повласног добра”, као и од наслеђене животне праксе код појединих врста службености. Али, није спорно да се обим службености одреByje према нормалној потреби повласног добра односно према његовој природи, уз истовремену обавезу што веће штедње послужног добра, већ je проблем у томе што недостаје прецизан одговор на питање шта je то „нормална и уобичајена потреба”? Да ли су границе потреба као и природа послужног добра, једном за увек одређене? Могу ли се признати веће савременије потребе које су последица примене вишег ступња науке и технике? Y вези са тим, да ли повласно добро може да промени своју намеку, иако би то довело до увећаног обима коришћења службености. Ykoлико не може, зар не бисмо у том случају вршили ограниченье својине и