Анали Правног факултета у Београду

253

CYACKA ПРАКСА

дицу да парниде трају дуже. Томе много доприноси чињенида непостојања земљишних књига на овом подручју. Пошто не постоје јавне исправе као ни други писмени докази, разумљнво je што су сведоци скоро једино доказно средство. Због тога, ако je титулар закаснио да благовремено тражи заштиту ради отклањања сметања службености, он je морао да се тужбом обраћа суду да суд утврди постојање службености, иако je фактички то право он поседовао и користио. Из истог узрока у више случајева су вођени снорови само ради тога да се „отвори стари службени пут”. Педостатак земљипших књига се тим теже одржава због чињенице да je највећи број службености стечен одржајем. Имајући у виду овакво стање, неки правкици сматрају да службености треба убележавати у катастарске планове, јер, иако катастар не води исправе које служе као доказ о стварним правима, сама чшьеница уписивања овог права у катастар на подручју где не постоje земљишне ктьиге, позитивно би утицала на смањење броја спорова и допринела већој правпој сигурности. Y прилог томе као најбољи аргуменат говори пракса. Наиме, тамо где je службеност била забележена и катастарским плановима, доказивање je било олакшано а поступай краћн. Према томе, могло би бити веома корисно кад би се један примерак судске одлуке којом се установљава службеност доставлено уреду за катастар. Али, треба напоменути да има и супротних мишљења, која полазе пре света од чшьешще да катастар није обавезан да ради ове послове, зато што не постоје прописи који би га обавезивали да то чини. Кад имамо у виду ову ситуацију, онда je сасвим разумљиво што до сада судска пракса није ишла у том правду нити су судске одлуке достављене уреду за катастар. Но и поред тога, нама се чини да мишљење које се залаже да се службености „евидентирају” заслужује пажњу. 9. Иако у микроразмерама, посматрајући изнете примере службености у судској пракси, уочили смо да личне службености не играју тако рећи никакву улогу у грађанскоправним односима. Али, насупрот њима, стварне службености и те како долазе до изражаја у безбројним ситуацијама граВанскоправних односа. Због чега личне службености немају већи значај, објапгњење треба тражити у промењеним друштво-економским односима. Већа брига заједнице у решавању стамбених и социјалних питања на ширем плану, пружа много већу сигурност лицима којима je таква помоћ потребна, него што би се то постигло на основу уживања права службености, као што je плодоуживање, становање и сл. Затим, усвајањем прогресивних начела у нашем законодавству као што су: једнакост мушкараца и жене у свим питањима, изједначење ванбрачне и брачне деце и др. довело je до нестанка неких правних установа, као што je био удовички ужитак и др. Све те друштвене промене утицале су да личне службености скоро сасвим изгубе значај у нашем друштву. Насупрот личним, стварне службености су корелат и функција својине, и то утлавном индивидуалне својине. Оне су везане за конкретну ствар и представљају допунски механизам, врло погодан, који регулише и помаже нормално развијање својинских односа и коришћење права својине. Ове службености се увек односе на неку одређену непокретну ствар и прате својину те ствари.