Анали Правног факултета у Београду

274

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

себно жена која није запослена, нема никаква права и, још увек, живи у подреВеном положају. Желећи да, у највећој мери, обезбеди слободу супруга да сами одлучују о своме животу и раду, комисија предлаже укидање аутоматизма који je до сада постојао приликом удаје: обавезно примање мужевлевог презимена (могућност да жена задржи своје, или само дода мужевљево), његовог државланства, његовог избора места становања (посебно за жене које имају своју радњу и сл.). Истакнуха je потреба споразумних одлука супруга и заједничке одговорности према трећим лицима. Пета комисија се бавила имовинским односима измеВу супруга. Подређени положај жене, посебно жене домаћиде, ко ja и у материјалном погледу зависи од мужа, мада je сада прилично изменен због све већег броја запослених жена, представла лоше искуство, тако да се комисија залаже за режим одвојених добара, уколико се брачним уговором ово питање не регулише на друга начин. Наводе се, такође, добре стране овог решења у случају раставе или развода. Уколико се усвоји режим заједничке имовине, потребно je увести ограничења за непокретну имовину и добра од велике вредности. Заједно са имовинским брачним режимом уско су повезана и питања наследства измеВу супруга, која они оставлају другима или примају од других, као и питање несразмерних поклона и њихово враћање у случају раставе и развода. Шеста комисија je свој рад посветила изменама односа измеВу родитеља и деце и новом ставу према „patria potestas”, у коме деда не би била „предмет” родителске власти, већ би задатак родитеља био да складним васпитањем створе слободне и самосталне граБане. То би, такоБе, било усклаВивање законодавства савременим животом, који je већ увелико изменио односе у оквиру породите, Основно треба да буде интереси деце и једнакост супруга у свему што се тиче гьихове деце, заједничко одлучивање, а у случају њиховог неслагања одлучивање посебних судова за породична питања. Могуђност усвојења ванбрачне деце, које би ову изједначило са брачном, посебно je значајно баш у Италији где, због немогућности развода, постоји несразмерно велики број ванбрачне деце. Ова комисија je у сажетом облику изпела резултате истраживања и односима родитела и деце која je спровео Институт за меБународне студиje Универзитета у Калифорнији у јуну 1965, и то за следеће земле: САД, Велика Британија, Демократска Република Немачка, Мексико и Италија. Ова комисија je. поред врло обимних анализа, дала и конкретне предлоге за измену дела ГраВанског закона, који говори о односима родитела и деце. Селма комисија je проучавала старателство ванбрачне деце и неопходну потребу измене законских прописа. Правни положај ванбрачне деце, сада врло неповолан, знатно ће се изменити увоВењем развода. Полазећи од уставног начела: „дужност и право родитела je да издржава, поучава и школује деце и када су ванбрачна” и потребе заштите интереса малолетне деце, комисија захтева законске могућности признавања ванбрачне деце, истраживања очинства и стицања наследних права. Предлаже се, такоВе, ограничење од три стотине дана после престанка брака за претпоставку очинства. Правни положај детета роВеног вештачким оплоБегьем мајке, и његово потпуно признање у случају сагласности мужа, и примена права и дужности родитела, проширују законску заштиту и на овако роБену децу. Осма комисија je проучавала потпуно и делимично усвојење и констатовала да, пошто поред ГраВанског закона постоји и Закон од 5. јуна 1957, чл. 431, овде треба унети само неке мање измене које се тичу термипологије и које ставлају и одобрење за усвојење у надлежност старателског суда и обезбеВују тајност у случајевима потпуног усвојења када се губе подаци о природним родителима.