Анали Правног факултета у Београду

288

АНАЛН ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

треба да буде подвргнут новој ревизији после извесног броја година, да би се довео у сагласност са прогресом у том веку, системой културе, променама у разним областима друштвене делатносхи и уопште са свим околностима које би се могле променити ( 17 ). Насупрот Наполеону, који je веровао у вечност својих дела и који je после првог коменхара његовог Code civiî-a узвикнуо „Mon Code est perdu”, увиђајући јасно да сваки коментар, ма колико он егзегетнчан био, указује на непотпуност и несагласност законика са стварним животом ( 18 ), совјетски законодавац непосредно после октобарске револуције нагласио je постојање закона трансформације, еволуције, па према томе и неизбежност ревизије и промене кодекса, и то јасније него иједан пре њега. Тако се он у мотивима Грађанског законика из 1922. године овако изражава: Доносећи законе влада пролетаријата која спроводи социјализацију неће да створи од ових законика нептто непромеиьиво за извесно врло дуто време; она неће да ствара „вечне” законшсе или законике који би важили вековима; она неће да подражава буржоазију која тежи да обезбеди своју власт помоћу вечних законика који су, у самој ствари, посте јали или постоје једва један век. Влада пролетаријата припрема кодексе, као и све друге законе, сходно закону дијалектике, и она их припрема тако да сваки дан њиховог постојања отклања нужност њпховог постојања као закона издатих од стране државе; она истине као цил> свих закона да закони постану непохребни, као што je и филозоф Фихте сматрао да je циљ сваке државе да учини сама себе непотребном. Влада пролетариата je потпуно свесна да сви ови законици нису вечни и да су они створени само за једно пролазно време ( 1Э ). На тај начин питања потребе ревизије и измена постојећих законика своди се на питање међусобних односа динамике и статике друштвеног живота. Будући само средство за што потггуније остварење правног система. законици нису ни трајнп ни непроменљиви, макар колико условно иди релативно схватили ове карактеристике ко je им се често пршшсују: огш ће морати бити подвргнути ревизији и замени увек онда када остављене могућносги прилагођавања не буду биле доводке да одговоре потребама животних односа ( 20 ). Представљајући једно средство статике, законици,

(1“) V. Е. Swoboda: Das allgemeine bürgerliche Gesetzbuch im Lichte der Lehren Kants, Wien. 1926.

(is) УвиВајући величину и знача) свога кодекса, Наполеон je, у изгнанству на Св. Јелени, једно.м приликом рекао: Moja се слава не састоји у томе што сам однео четрдесет победа. Ватерло Be избрпсаги успомену на толике победе. . . ыеВутим мој Code civil неће ншпта моћп избрпсати. Он Be живети вечито. V. R. Savatier: L’art de faire des lois Bonaparte et le Code civil, Paris, 1927; P. Villeneuve de Janti: Bonaparte et le Code civil, Paris, 1934.

(19) Наведено код J. Champcommunal: Le droit des personnes d'après le Code de famille soviétique, y Bulletin de la Société de Législation comparée, avril-juin, 1926, p. 270.

(20) Изкеснн гшсци, рачунајуВн на пнертност законодавца, сматрају да би било потребно унапред одредпти рок у коме би се 'морала прелузети ревнзија законика у щтл>у испнтнватьа његове сагласностн са тадаштытм, тј. у моменту наступала тога рока постојећнм односпма. Тако Е. Роген предлаже да тај рок буде двадесет пет година, док се Алварез, прихватајуВн исто мшиљење, не изјашњава изречно у погледу дужхше овог рока. Оно je схватагье усвоîeiio и од поједшшх законодаваца, нпр. Чиле и Шпанија. Шпански Грађакски законик ирописује да Be прелссдпици највишег суда и апелационнх судова подноситн на крају сваке године извепттај министру правде о евептуалннм празнинама и тешкоћама које би се појавиле у току примене законика. При томе, они треба да нанесу детаље случајева и спорне прогшсе који