Анали Правног факултета у Београду

недостатке рада и пројекта једног кодификационог инструмента што, опет, ништа не смета да овај начин разматрања пројекта закона и законика буде примењен и за случај да je први надрт припремљен од стране једног лица или од стране уже трупе стручњака. Међутим, без обзира којн од ових начина при припреми и изради пројекта грађанског законика буде применен, у науци се поставља и питање какав треба да буде однос-положај законодавног тела према тако, са највећом могућом сагласношћу стручњака и евентуално нестручњака, израВенохм пројекту законика када он буде подпет на усвајање-озакоњење- Два су се гледишта искристалисала код одговора на ово питање ( 25 ), По једном, права законодавног тела у погледу претреса у појединостима и амандмана треба да остану нетаккута, тј. као код обичних закона. По другом гледишту, ради очувања плана и система пројекта и у озакоњеном законику, право парламента треба да буде ограничено на en bloc прихватање или одбадивање поднетог му пројекта. Ипак, изгледа да не би требало, као искључиво, прихватити ни једно ни друто гледиште. Право претреса у појединостима и право амандмана не могу се одузети законодавном телу. Међутшм, да би се сачувао план и систем целине законика, а нарочито да би се отклонило могуће контрадикторное™ које би могле наступите као последица учињених измена, мислимо да je потребно да после гласања о законику у по ј един остима, законодавно тело одреди једну комисију стручњака ко ja би имала join једном да прегледа пројект законика, водећи нарочито рачуна о изменама учшьеним у току законодавног претреса, после чега би требало да следује претрес евентуалних примедби учињених од стране такве комисије, као и гласање en bloc о целини законика. VI. Кодификација, као средство правне одн. уже речено законодавне технике, намеће се и наметне се у једном моменту скоро свакој држави, у циљу да се задовољи тежња ка сигурности друштвених односа и прегледности постојећих прописа. При томе се увек има у виду кодификации у једној одређеној земли одн. у свакој појединој земли, при чему се, приликом формулисања садржине граВанских законика одн. усвајања појединих решена у њима, у знатно ј мери користе искуства и других эемала, што се омогућава применом упоредноправне методе при овом послу. Y томе погледу данас постоји општа сагласност, јер супротно води правном национализму и правном шовинизму, а они свакако не могу да пруже задоволавајуће резултате у овом раду. Ову констатацију данас није потребно ни доказивати, јер пракса сваке и свих држава може да послужи као доказ једне чињенице и једног стања који све више добијају карактер и нужности и ноторности. Коришћење резултата постигнутих и остварених у различитим земљама данас je оправдана редовна појава, која je омогућена и правилно усмерена у првом реду сврсисходном упохребом упоредноправне методе одн. упоредног права. МеВутим, данас се све више развија и долази до остварења и тежња одн. захтев за јединственим, униформним правним нормама меВународног карактера, којим би се на једнообразан начин регулисале, за

(2о) V. S. Golab: Théorie et technique de la codification, u Studi filosofico-giuridici dedicati a Giorgio de! Vecchio nel XXV агшо di insegnamento, t. 11, Modena, 1930, p. 307—308.

291

НЕКА ОПШТА ПИТАЊА ДОСАДАШЊИХ КОДИФИКАЦИЈА ГРАБАНСКОГ ПРАВА