Анали Правног факултета у Београду

479

ПРИЛОЗИ

1871. измјенио je Устав конфедерације сјеверно-њемачких држава у Устав њемачке федеративна државе ( 1в ). Тако je Њемачка у свом уставноправном развоју прошла кроз неколико фаза државноправног уређења. У тој je земли, као што смо ранијенагласили, донесен 1871. први њемачки федеративни Устав, и од тог Устава па све до данас постоји стална тенденција према унитаризму. Принцип федеративног државног уређења кроз 19. и 20.,вијек увјетовале су специфичне околности хисторијског развоја. Њемачка држава настала je уједињењем, великог броја сепарираних државица, а федеративни облик државног уређења могао им je гарантирати индивидуалитет у заједничкој држави. Развој федерализма у Њемачкој везан je за развој капитализма. Капитализам у тој земљи развио се много касније него у другим земламц Европе С l7 )- Док су многе земле биле већ високо индустријализиране, а у организационом погледу надионално јединствене, у Њемачкој тај процео добива тек почетне форме. Буржоазија, моћан фактор њемачког друштва, тражила je свој ослонац не у пролетариату као прогресивној снази која се тек рађала, него у феудалцима, што je значило компромис с реакционарним снагама. После дица тога била je да се процес уједињавања разједињених државица није врпшо револуционарним путем нити на равноправно] основи, jep je Пруска и дале желела да буде доминантаи фактор у политичком животу тадашње ЕЬемачке. Услијед овакве ситуације Reichsrat (други дом) добива изузетну важност и постаје гарант очувања разједињености државица њемачке буржоазије. Пруска je успјела да у Reichsrat-u постане не само реална већ и легална доминантна снага, захвалујући майдатима које je добила. Њемачки федерализам већ тада одступа од класичних федеративних принципа регулираних у уставима неких других држава (као нпр. САД и Швицэрска), јер поједине федералне јединице, тзв. земле, не шалу у Reichsrat једнак број пред ставника, а представници делегирани од стране својих влада везани су добивеним инструкцијама. Такав развојни пут имао je федерализам у Њемачкој средином прошлог вијека, а био je нужан прогресиван политички принцип, који je осигуравао јединство уједињених покрајина, водећи рачуна о хисторијским и другим разликама унутар федеративно државе. Некоћ слабе конфедеративно везе између појединих држава уступиле су мјесто федеративном принципу уједињеног њемачког царства. За вријеме Вајмарске републике, 1919, њемачка федералистичка структура знатно слаби. Слаблење власти Reichsrat-a није случајно, већ последица тенденције да ce смањи превласт Пруске у другом дому и тежњи да се створи једна унитаристичка држава. Након другог свјетског рата, 1945. поновно долазе до изражаја федералистичке тенденције. Значајну улогу у формирању федералистичке структуре имале су западне силе и кршћанско-демократска унија. Остале странке, међу којима и социјал-демократска и комунистичка, биле су расположено антифедералистички. Комунисти су истицали да je федерализам као

(le) J. Стефановић: „Уставно право Југославије и компаративно", Загреб, 1965, стр-466—467. (17) Ф, Енгелс: ~Сел>ачки рат у Њемачкој" предг. Београд, 1950 ,стр. 9.