Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

TRAITÉ DE SCIENCE ADMINISTRATIVE. Ouvrage collectif avec une préfacedu doyen G. Vedel et un avertissement du Professeur J. Rivero. Paris et la Haye, Mouton et de, 1966, 901 p. Наука о управи била je до para веома развијена у англосаксонској литература посебно у Сједињеним Америчким Државама. После другог светског para на континенту се развија Наука о управи и у земљама где раније готово и није постојала. То се посебно односи на Француску. Француска je земља у којој je у XVIII и XIX веку управа проучавана у целини, као што je то било и у Немачкој и Аустрији. Али, од како ce у XIX веку појављује правна држава, Наука о управи у Француској je поступно и потпуно нотиснута jep je развијено Управно право свестрано проучивало управу. Проучава се не само правна организација управе у виду дескрипције позитивног права, већ je на основу проучаваньа прописа о организации и деланности управе и анализе управних аката, управне и управно-судске праксе као и упоредног права Управно право Француске својим критичким синтезама. достигло je највиши домет научне правые мислн у обради позитивног права.. МеЬутим, после другог светског рата ситуадија се постепено мења, тако да се упоредо са Управним правом развија и Наука о управи. Појављују сене само чланци већ и запажена дела најистакнутијих правника и политиколога који посвећују пажњу одређивању предмета Науке о управи у тежњи да Наука о управи проучава управу у целини. У одреВивању односа. Управног права и Науке о управи има више гледшпта. По једнима Наука о управи проучава основна начела управе у целини а управно право проучава само позитивно право које се односи на управу; за друге Наука о управи има у виду технику делатности управе а Управно право само ону делатност управе која je регулисана правом. По трећима, предмет Науке оуправи je управна делатност а предмет Управног права само организација управе. Због тешкоћа да разграниче Науку о управи и Науку управног права има гледшпта која сматрају да Науку о управи и не би требало проучавати као посебну научну дисциплину, већ би она била део Политичке науке или Управног права. Међутим, владајуће je мишљење, не само у буржоаским државама већ и у социјалистичким посебно у СССР, Пољској и код нас, да Наука о управи проучава организацију и делатност управе -у целини имајући у виду и ванправне делатности и односе управе и то ради постизања што боље организације и што веће ефикасности управе. С другестране Управно право проучава организацију и делатност управе која je регулисана правом као и контролу рада управе. С тога се исправно истине да Наука о управи одговара на питање како би требало да буде организована управа и каква би гьена делатност морала бити, а Управно право проучава како je право регулисало организацију управе, њено функционисагье и контролу рада управе. Још увек, и у нас и у свету, чине се напори да се што ближе одреди предмет и метод Науке о управи и њен однос са Науком управног права. Овај цил> има и юьига на коју скрећемо пажњу у овом кратком приказу. После чланака и дела која су у Француској објавили L. Mehl а посебно G. Langrod, В. Goumay, J. F. Kesler, J. Siwek-Pouydesseau.