Анали Правног факултета у Београду

298

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Измене Законика о кривичном поступку Савезне Републике Немачке од 1964. године биле су веома многобројне, поступай je у одређеним границама модернизован, ојачан je положај окривљеног и одбране, дате су нове гарантије правима грађана, унето je више светлости и ваздуха у један стари поступак, али се ипак остало у оквирима традиције, уетаљених идеја и већ познатог. 3. Према оваквом стању изгледало би да савремени кривични поступак почив а на принципима који за собом имају веома дуг век, и да ти приндипи, који се дуго нису мењали, морају неминовно бити у раскораку са захтевима друштва, које je у меВувремену ишло напред и у неким областима доживело револуционарне промене. Таква паушална оцена, дата на први поглед и без већег удубљивања у ствар, не би, међухим, била тачна. Процесни принципи извиру из друштвених односа, а друштвена кретања не остају без утицаја на процесне принципе. Потпунија анализа, напротив, показује да су процесни принципи и без измена позитивно! права мешали своју суштину, значај и меЬусобне односе поступно и неприметно, тако да тек посебно испитlшање открива промене. Питагье je само да ли таква еволуција задовољава савремене потребе. Y исто време стоји и чињеница да je у процес продрло нешто нових принципа, но Ш1 у ком случају фундаменталних и револуционарних. 4. Упркос релативности и друштвеној условљености процесних приншша, постоји уверење, бар за неке од ньих да су вечити и непроменљиви ( 2 ). Такво гледиште je погрешно. Постоји известан број процесних принципа политичког порекла, који су из политичких програма ушли у уставе, а из устава прешли у законике о кривичном поступку и ту оживотворени. Ти принципи, стављени у темеље кривичног поступка, стари понекад веома стари несумњиво представљају културну имовину дефинитивно стечену човечанству, и зато се обично мисли да су то непроменљиви принципи, на које време не утиче. Мишл>ен>е би, меВутим, било претерано и кад би се радило о апстрактним конструкцијама, утолико више што није реч о томе, већ о друштвеним схватањима насталим под утица ј ем времена и средине. Тп су прlшцшш трајнији од неких других процесних принципа у том смислу што се током врехчена тешко одбацује и замењују супротним, ( 3 ), али су и они подложни променама у том смислу што се под угицајем времена њихова улога и значај свакако мењају. Процесни принцшш са политичном основом требало je да заштите личну слободу и друга лична права rpabaяа од поступака деспотских, апсолутистичких, недемократских и псеудодомократских влада и од самовоље управних и судских органа, у време кад je таква опасност била не потенцијална него стварна. Проглашавагье тих принципа (под политичким притиском) од стране односшгх влада, имало

(2) Y таквом уверен>у често се не запажа дотрајалост поједпног принщша, па се ради на његовом усавршавању и успоставл»ан»у у интегралној чистоти, и онда кад je увелико време да се мисли на његову замену или бар темељну реформу (нпр. захтев за увођење контрадикторног поступка англо-америчког Tima код нас).

(?) Националсошпализам ни je имао много обзира према тим принципима и отворено их je одбадивао и замењивао супротним. Фашизам je у том погледу био знатно толерантнији. На неким другим местима ти се принципи нису уклањали из закона, али се у примени преко гьих прелазило.