Анали Правног факултета у Београду

156

АНАЛИ ПРАВ НОГ ФАКУЛТЕТА

вих непокрехности путем застарелости. Међутим, од посебног значаја и за савремено друштво јесте пишчево истицање потребе да јавност буде обавештена о оглашењу извесне непокретности за историјски споменшс ради сигурности правног саобраћаја, а с обзиром на интерес купца да одлука о оглашењу треба да се убележи у земл>ишне књте. Законска обавеза продавца била бн да обавести купца о томе да je непокретност оглашена за историјски споменик. 4. Неке специфичности садржаја заштите покретних историјских споменика, Садржај заштите непокретних представљао би и садржај заштите покретних историјских споменика, уколико није у нескладу са ньиховом „покретном природом”. Др Михаило Константиновий je такоВе сматрао да би, ради бол>е заштите покретних споменика, могла постојати ј едка законска одредба о прнвременом одузимању и смештају таквог спомепика у музеј или сличну установу. Ова мера трајала бн док не буду остварени услови који искључују опасност за такву ствар, а могла бн je паредити за то „надлежна власт”. Нарочиту пажньу привлачи и мишљење писца да би законом требало предвидети, под одреВеним условима, могућност експропријације покретног исторкјског споменика. Ако таква ствар припада држави, њено оглашење би je чинило неотуђивом, а ако прнпада каквој самоуправној јединпци или јавној установи, могла би се пренети само на државу, неку самоуправцу ј единицу или јавну установу; свако друга отуВење било би ништаво. Сем roi а, по истом писцу, потреба за што бољом заштитом покретних историјских споменика захтевала би још једно значајно одступање од правила општег права. То би било право на тражегье повраћаја ствари од стране не само установе којој je ствар раннје припадала него и Министарства просвете, што je као што и сам пнсац каже у супротности са правилима тзв. активне легитимације за својинску тужбу. Из истог разлога сматрао je да законом треба забранити извоз покретних историјских споменика из земље, а органима „надлежне власти” дати право захтевања „да им се ствар покаже кад год наЁу. за сходно". 5. Поступак, надлежност u организација у области заштите историјских споменика. Трећа трупа одредаба закона о заштити историјских споменика односила би се на поступай, надлежност и организацију у овој области. Полазећи од тога да су историјски споменици, непокретни и покретни, због њихове заштите подвргнути изузетним правилима, др Михаило Константиновий се у свом чланку заложио да се прецизно одреди шта се сматра историјским спомеником. По њему, и сасвим оправдано, мало je рећн да се нсторијским споменицима сматрају „све ствари које имају неку историјску или уметничку вредност". ~Та je формула" каже дал>е он „довољна као путоказ: за њену примену потребно je организовати поступак у току кога би се поједини историјски споменици оглашавали за такве.” Надлежност за оглашаванье била би, по писцу, у зависности од тога да ли сопственик ствари пристаје на оглашавагье или не. Y првом случају, тј. кад пристаје, оглашавање би могло вршити Миннстарство просвете, а у другом, тј. кад не пристаје, и ако би се радило о ствари која припада држави, некој самоуправиој јединици или јавној установи могла би се захтевати одлука председника Министарског савета, Министра просвете и