Анали Правног факултета у Београду

162

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

као и о томе зашто влада није хтела прихвахихи тај захтев. Y својим говорима он истине да je опозиција после говора Л. Џорџа и В. Вилсона заххевала сазив Скупштине у Паризу „да дамо тамо доказа, како смо револтирани, како напш интереси нису потпуно истакнути били и, како се олако прелазило преко нас, и да смо услед тога дужнн били да манифесту]емо паше незадовољство и пстакнемо наше националне захтеве..." али да по његово.м мишљењу не би урадили добро да смо поступили онако како су предлагали Трифковић и другови. „Како би одјекнуо наш протест код народа у Француској и Енглеској пита Папшћ код народа ради кога су држали Џорџ и Вилсон онакве говоре?..." После два дана, у свои другом говору, Пашић каже да су опозициони послаштци захтевали као и чланови Јутословенског одбора да се Скушптина држи у Француској, али да je он одговорио да није могуће сазвати Скушитину ни у Парнзу а ни на другом месту ако се претходно не би добила дозвола државе на чијој територији бы се Скушптина држала ( 12 ). Одговарајући Пашићу, Трифковић каже да није тачно Папшћево тврђење да je опозиција хтела да у Паризу демонстрира против говора Л. Џорџа и В. Вилсона и да се то нигде у гьиховом захтеву за сазивање Скупштине у Паризу не каже ( ls ). „Немамо ми шта да демонстр!грамо каже Марко Трифковић ни противу господина Лојда Цорџа, ни противу господина Вилсона... Ми смо послаштци Српскога Народа, и ми имамо да се револтирамо противу рада или нерада Српске Владе... и критикујући тај рад, или нерад, ...ми упознајемо тај страни свет, и те наше пријатеље, да ова Влада није задовољила жел>е и тежгье Српскога Народа и да није заступала добро нашу националну ствар..." На другу Пашићеву констатацију да je прво требало добити сагласиост државе у којој би се Скушптина држала, Трифковић je такође одмах одговорио да je француска влада нудила за српску владу и Скупштину у Екс ан Провансу. МеБутим, говори великих савезничких државника оставили су тежак утисак не само на српску опозицију већ и на саму српску владу која je 17/4. I 1918. упутила савезничким владама протесну ноту ( 14 ) а исто тако и на делу југословенску емиграцију. Два дана после објављивања Вилсоновог „Програма светског мира у 14 тачака" тј. 10. јануара председник Југословенског одбора Др Анте Трумбић упутио je престолонаследнику Александру, председнику српске владе Николи Пашићу и председнику Народне скупштине Андри Никотелеграм, у коме прво констатује да говори Лојда Џорџа и В. Вилсона у којима су изнети ратыи циьеви савезника одн. услови под којима би се могао закључити мир „значе да Енглеска и Америка не прихваБају барем у овом часу рјешење нашега питагьа у смыслу ослобођења и ује-

(12) Стенографпсе белешке Народне СЈсупштнне .. . Виды дебату о владино ј декларации о спољној политпци.

(13) Као напомепа 12).

(и) ГраЪа . . . док. бр. 25. Солун, 17./4. I Н. ПаппЛ Савезничким владама.