Анали Правног факултета у Београду

163

ПРИЛОЗИ

дињења него у смыслу рестаурапије Србије и Црне Горе и аутономије у оквиру Аустро-Угарске" па истине „да не смијемо клонути духом него се схавити енергично на посао е да свим уједињеним народним снагама манифестујемо заххјеве нашега народа, јер наш народ по својим представницима мора да буде првн фактор у овом питању“. Из тих разлога он je српској влади предлагао: 1) да „сазове општу скупштину на коју би били позвани сви посланици српске скупштине, југословенски и црногорски одбор у цјелини, представнипи свих наших организација у Америци и оних омладинских солидних организација и представнипи војске и добровољаца" и која би имала „да манифесту] е националне захтјеве нашега народа као цјелине”, 2) да ову ошпту скупштину отвори и закључи престолонаследник Александар и 3) да се она сазове у Паризу или Лондону „ради јачега дјејства које не би могло да буде довољно кад би се скупштина сазвала на Крфу или Солуну, који су далеко и изван живота интернацијоналне политике" ( 15 ). Са своје стране, Трифковић и друтови су поводом говора Л. Џорџа и Вилсона као што смо то већ показали тражили од владе: 1) да одмах сазове Народну скупштину како би се манифестовали „наш велики бол и брига и наша права и жеље”, 2) да се Скупштина састане „само у пријатељској Француској" јер по њиховом мишљењу „прошла Скупштина држана на Крфу?, изолована од света, остала je без икаквих моралних последица, по интересе наше нације ко je би j едино могла имати да je сазвана била у пријатељској земљи” и 3) да Скупштину отвори престолонаследник Александар „чије би присуство у овим моментима било веома потребно и корисно". Иако су Трифковић и другови захтевали од владе сазив српске На родне скупштине, a Трумбић предлагао сазивање опште југословенске скупштине, Пашић je имајући пред собом захтев опозиције и предлог Јутословенског одбора налазио у њима неке „исте мисли' па je из тих разлога веровао да je постојала сарадња српске опозиције са Југословенским одборохм при предлагању сазива опште скушштине. -На крају свог телеграма којим je 17. I 1918. одговорио Југословенском одбору на предлог за сазивање опште скупштине, Пашић каже; „Нека Париз (српски посланик у Паризу?) саопшти Марку Трифковићу и осталим шефовима опозиције овај одговор који смо дали Југословенском одбору у Лондону, поводом депеше коју je упутио српској влади и у којој износе исте мисли које су изнесене у депеши Марка Трифковића и других опозициопара" ( 16 ). Четири дана после Пашићевог одговора на предлог Одбора да се сазове општа скупштина Трумбић je у телеграму упућеном престолонаследнику Александру, влади Србије и А. Николићу поред осталог тврдио да српска опозиција није сарађивала с Југословенским одбором при предлагању сазива опште скупштине. „Одбор je обазнао из владиног одговора да су Марко Трифковић и други опозицијонари упутили влади депешу у ко-

(15) ГраЬп. . . док. бр. 11. Лондон, 10. I А. Трумбић Престолонаследнику, П. Пашићу и А. Николићу.

(ю) Граћа. . . док. бр. 27. Крф, 17. Т Н. Пашић Југословенском одбору