Анали Правног факултета у Београду

164

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

joj износе исхе мисли које и одбор. Чшьеница да су се те мисли појавиле одвојено и истовремено не само код нашега одбора, него и у другим политичким гсруговима, доказ je који говори у прилог њима" ( ï7 ). Као што смо горе вей видели, у току дебате о владиној декларацији о спољној политици Папшћ je говорио и о захтеву опозиције јануара месеца да влада сазове Скупштину у Француској ( 1S ). На оно што je Пашић том приликом изјавио, одговорио je одмах Марко Трифковић, демантујући да je постојао споразум између опозидије и Југословенског одбора при нредлагању опште скупштине. Мейутим, из онога што je тада рекао могао би се извести закључак да су представници опозиције били сагласни са самом идејом о сазивању опште скупштине. „... Оно што смо тражили из Париза... казао je том приликом Марко Трифковий то су исто, без икаква споразума са нама, тражили и Југословени из Лондона... Ни Југословени нису добили конференцију коју су тражили са Народном Скупштином да заједнички изведемо наше манифестације ... Колико ли би бол>е било да смо ми са Југословенима могли држати ону конференцију коју су они тражили, и да je наша Скупштина могла бити где год у Франдуској''. Аа ли je у овом питању опозиција стварно сарађивала с Тугословенским одбором или није, не може се за сада утврдити. Y сваком случају оно што можемо констатовати јесте го да опозидија после говора савезничких државника постелено заоштрава напад на Пашийа и владу због југословенског питагьа, одн. „неуспеха који je она (влада) претрпела у питању наше националне ствари", констатујући да влада није учинила све како би убедила савезнике у праведност тежњи Србије за уједињењем свих Тугословена. Y свом писму упуйеном Тугословенском одбору 30. I 1918. ПашиИ образлаже одбијање Трумбићевог предлога за одржавање опште скупштине, али износи, измейу осталог, и разлоге због којих je влада одлучила да Скупштнну сазове на Крфу. Према Пашићу, једна груша посланика која се налазнла у Францу ској изразила je била жељу да се влада пресели у Франдуску а Скупштина сазове „у Паризу или којем другом месту где je пулсирање политичког живота". Мейутим, неки други посланици се са оним нису хтели сложити „пего су тражили да Краљевска Влада и пародии посланици буду што ближе Круши и српској војсцн и због тога Краљевска Влада била je решила да се пресели у Солун". Из тих разлога требало je да се и скушптинске седнгще држе у Солуну. Y току саветовања која je влада имала са посланицима на Крфу и у Солуну, послаииди и са Крфа ставили су до знања влади да не желе напуштати Крф и ийи у Француску и да, пошто je Скупштина краљевим указом сазвана на Крфу, желе да се и йене седнице држе на Крфу. Посланици који су се налазили у Солуну пристали су дойи на Крф „ако се Скупштина према првом решењу не држи у Солуну", али су истовремено избавили да „никако нейе ийи преко мора ако Српска Влада не удеси њихово путовање преко

(17) ГраЬа . . . док. бр. 29. Лондон, 21. I Југословенски одбор Престолонаследнику Александру, влади Србије и А. Николићу.

(is) Стенографасе белешке. . . Види дебату о владнној декларации о спол>ној полнтяци