Анали Правног факултета у Београду

16

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тгзрично и без резервы. Y сваком случају може се констатовати да je законодавац био магье одлучан у спровоБењу ових идеја од доктрине која их je поставила, и ту опрезност треба разумети. За разлику од доктрине ко ja остаје у области апстрактног и сноси само моралну одговорност за савесност обављених истраживања и искреност при закључивању, законодавад који убацује идеју у акцију сноси политичку одговорност за результате, и сагласност доктрине није довољан разлог да прихвати одре Вену идеју. Кривично правосуВе које непосредно изриче кривичне санкције, довољно je упознато са савременим идејама о циљу казне, индивидуализацији и потреби испишвања личности окривљеног. ПравосуВе формално прихвата ове идеје, и фразеологија судских одлука je увек у складу са тим концепцијама. Интимно, судија се међутим врло често инспирише -супротним концепцијама, и исгштује личност окривљеног првенствено у циљу постизања класичне апстрактне правичности, ради досу Бивања блаже или строже казне, а много магъе у циљу правилног набора казне с обзиром на цил>. Још веће неслагање у погледу схватања циља казне и индивидуализације постоји измеВу науке и позитивног права с je, дне стране, и широких слојева популације с друге стране. То неслагагье je конкретна манифестација појаве која je отнята у распростирању идеја: Идеје -формиране у научным срединама, стижу до широких народных маса и бивају прихваћене врло споро и са деформацијама, некад тек онда кад су у средины из које су потекле већ превазиВене. Широке масе траже још и данас правичну, а не друштвено корисну пресуду, а правичном пресудом сматрају ону која одговара сразмерној одмазди за моралну грешку. Посгојање разлика у схватањима измеВу законодавца и народшгх маса у погледу основних питања криминалне политике, нису чшьеница која би ce могла просто занемарити, поред осталог и због тога што људи из народа (поротници или чланови мешовитог суда) у већој или мањој мери учесхвују у вршењу правосуђа. Тхгм ce схватањима не може повлаВивати, али се не може ни просто прећи ггреко гьих или чекати да се током времена сама од себе измене. Морало би се активно радити на томе да нове идеје у чнју се правилност верује буду прихваћене. 2) Одлучивање о санкцији почгша добрим делом на резултатима добијеним пспитивањсм .личности окривљеног у кривичном поступку. Испитивање личности окривленог je врло сложен посао ако се њиме треба поуздано да објасни зашто je једно лице одре Вене биолошке конституције, са одреВеном прошлошћу, под одреБеннм околностима нзвршило кривично дело, и ако се траже инднвидуални разлози кои су утицали на извршење крнвичног дела. МеВутим могућности да се испитивање кове личности темељно обави у кривичном поступку су веома скромне, тако да се са разлогом може поставите питање у којој je мери мог\ћс стварање бар приближне слике о личности окрив.ъеног за потребе кривичыог поступка. О потпуиом одређивању личности окривљгног, сложене